У својој беседи владика Јован говорио је о блаженствима, која је прочитао ђакон из јеванђеља по Луки. Свако блаженство говори о по једној врлини коју требамо да стичемо трудом и понекад насиљем над својим лењим Ја. Егоизам који нас одваја од таквог Пута који води у Живот наноси нам бол и мучи нас. Но, то не значи да требамо остати без врлина и у лењости и духа и тела, већ морамо стремити ка позитивним вредностима у сопственом животу. Међутим, како свака борба доноси и бол проистечен из такве ситуације, бол може духовно помоћи човеку, и може представљати полазиште ка новом стваралачком току, полазиште ка Христу Богочовеку. Заиста, осећање жеље за врлинским животом, је производ стања које одговара боголикој природи човека, и то човека тера да боље поразмисли о и себи и о својим односима са Богом и људима.
Учешћем у Трпези Господњој, као једином суштинском односу, којим нас Господ призива, ми се ослобађамо од ове овдашње присутне несталности, (смрти, самоће...) у овом привременом обиталишту и покушавамо да усходимо ка врлинском животу, а то је наш Свеблаги Господ који нас никада не оставља.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Овом поруком нас је еписпоп шумадијски Јован подсетио и подсећа на непрестану будност наше савести као хришћанина данас у савременом свету.
Јереј Немања Младеновић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/5095-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%83#sigProId6bbe21cbc9