Свету Архијерејску Литургију су својим појањем улепшали “Србски православни појци” из Београда. У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ Јован одликовао је протојереја Србољуба Марковића, пароха лаповског у пензији правом ношења напрсног крста. Овом приликом Епископ је подсетио проту Србољуба да сада има времена да сабира шта је као свештеник чинио, радио, како је веровао, како је носио Бога у себи, како је носио Цркву, како народ који му је био поверен, како је имао страх Божији у себи, да је и даље свештеник, иако је у пензији и да одликовање које је добио треба да га подстакне да крст носи уздигнуте главе, али у смирењу, у жртви, у давању, а не узимању, јер живот је саобразан са крстом.
Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована
У својој богонадахнутој беседи о Царству Божијем, о Царству Небеском Епископ Јован је поучио верујући народ Лапова да када читамо Свето Писмо, онда ћемо видети да оно највише говори о Царству Небеском. Зашто? Зато што је човек намењен за Царство Божије, за Небо, за радост која произилази из заједнице Бога, анђела и света. Говори највише о Царству Небоском, зато што Царство Небеско није као Царство земаљско-пролазно, данас јесте сутра није, него вечно, непролазно и зато је човек створен за вечност. Зато је Царство Небеско радост у Духу Светоме. Постављајући питање где је то Царство Небеско, Епископ, цитирајући Господа Исуса Христа открива да је у нама, јер сваки онај човек који има Бога у себи, који носи Бога, који живи Богом и живи за Бога, живи за другога у таквом човеку је Царство Божије. И за такве се људе каже да су небески људи, а земаљски анђели! У наставку своје беседе Епископ нас подсећа да нас је Бог створио слободним и да ми највише личимо на Бога по слободи, али слободи која тражи одговорност. Слобода је могућност да чинимо добро другоме. Да не злоупотрбљавамо слободу, да нам је све слободно, али није све на корист. Епископ нас је подсетио и то да је Царство Небеско као оно благо које је сакривено у пољу. И човек када нађе то благо, а благо је Христос, он све продаје, раздаје, остаје без свог иметка, и хришћанским животом, добродетељем, хришћанским врлинама купује Бога. А под пољем треба да подразумевамо свет. И ми смо послати у овај свет да начином живота претворимо га у Рај, и благо оном човеку који све даје, нагласио је Владика, а Христа не даје ни за шта. На крају своје беседе Епископ нас је подсетио да се налазимо у предивном периоду поста, да онај ко зна до чега га пост доводи, онда пост постаје радост, а не тегоба. Да сваки хришћанин би требао да ради на своју духовну обнову и препород како би дошло до духовног и телесног очишћења.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
На позив ђакона “са страхом Божијим и вером приступите” сви су пришли Светој Чаши, сјединили се са Христом и на тај начин показали и потврдили да је Света Литургија догађај будућности и предукус Царства Божијег, сабраних око Епископа који иконизује Христа.
На крају је уследила трпеза љубави коју су за ову прилику организовали свештеници овога Светога храма у сарадњи са Живојином Павловићем, власником ресторана “Капија шумадије” у Лапову.
Парох Други лаповски Дејан Шишковић, протонамесник
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/5113-sveta-arhijerejska-liturgija-u-lapovu#sigProId0d95e70098