На почетку скупа чланице хора „Благовести“ под вођством госпође Љиљане Миловић извеле су две песме са темом српског средњовековља, а потом се присутнима обратио члан Већа Градске општине Младеновац задужен за културу г. Зоран Јоцић, који је говорио о напорима везаним за организацију прославе одржане 31. јула и 1. августа ове године и издавању зборника. Јоцић је рекао и да поставка изложбе посвећене манастиру Павловац, која је првобитно била изложена током научног скупа, обилази све младеновачке како основне, тако и средње школе и тако се најмлађи информишу и едукују о најважнијем сакралном објекту на територији општине Младеновац. Председник ГО Младеновац г. Владан Глишић истакао је важност прослављања 600 година манастира Павловац и подсетио на план који подразумева оснивање „Дана Светог деспота Стефана“, којима би сваке године до 2027. године (односно обележавања 600 година од упокојења Светог Стефана Високог) духовним, културним и научним активностима радило на промоцији и унапређењу свеукупног стања манастира Павловац и кенотафа на месту упокојења Светог деспота Стефана у селу Црквине.

Један од рецензената, др Владета Петровић са Историјског института из Београда, представио је сваки од девет објављених радова и најзначајнијим цитатима указао на њихов значај за научну јавност. Немања Марковић са Археолошког института из Београда је у име уредништва и организационог одбора указао на чињеницу да је подухват око организовања научног скупа и издавање зборника свега четири и по месеца након излагања радова изазвао велику пажњу и искрено дивљење у стручној јавности. То сведочи о озбиљности како организатора, тако и учесника, што представља велики потенцијал за наредне подухвате. Следећа промоција ће бити одржана у Конаку књегиње Љубице у Београду 25. децембра у 12 часова, а домаћин ће бити Музеј града Београда.

Издавач зборника радова са научног скупа „600 година манастира Павловац“ је Градска општина Младеновац, а уредници су Велибор Катић и Немања Марковић. Научни одбор чине: др Марко Поповић (Археолошки инстиут из Београда), др Владета Петровић (Историјски институт из Београда) и проф. др Драган Војводић (Филозофског факултета у Београду). Рецензенти су: др Марко Поповић (Археолошки институт из Београда), др Владета Петровић (Историјски институт из Београда), проф. др Драган Војводић (Филозофски факултет у Београду), др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ из Београда), проф. др Зоран Крстић (Православни богословски факултет у Београду). Организациони одбор чинили су: Зоран Јоцић (Градска општина Младеновац), Марко Јефтић (Српска Православна Епархија шумадијска, Архијерејско намесништво младеновачко – храм Успења Пресвете Богородице), Велибор Катић (Музеј Младеновца, одељење Музеја града Београда), Немања Марковић (Археолошки институт, Београд), Бранко Милорадовић (Центар за културу и туризам Младеновац) и Дејан Манделц. Лектуру је урадио мр Душан Стојковић, а прелом текста Дејан Манделц. Фотографије су из Завода за заштиту споменика културе града Београда, Републичког завода за заштиту споменика културе, као и дела монаха Гаврила (Гардаша) и г. Бранка М. Јовановића. Зборник је штампан у 300 примерака у „MS Štampa“ из Београда.

Објављени радови:

• др Марко Поповић, научни саветник, Археолошки институт Београд: “ Сакрално окружење Београда у доба деспота Стефана”,
• виши кустос археолог Велибор Катић Музеј Младеноваца, одељење Музеја града Београда, МА археолог Немања Марковић, истраживач сарадник,Археолошки институт Београд: “Шестсто година манастира Павловац”,
• кустос археолог Ника Стругар Бевц, Музеј града Београда, МА археолог Ивана Здравковић: “Археолошки материјал из Павловца у збирци Музеја града Београда”,
• јереј Марко Јефтић, Српска Православна Епархија шумадијска, храм Успења Пресвете Богородице: “Утицај исихазма на богослужбени простор манастира Павловац”,
• др Јасмина С. Ћирић, научни сарадник, Институт за историју уметности у Београду: “Рајско цветање: Цвет Живота на западном порталу цркве Св. Николе у Павловцима, cтруктура и значење”,
• др Наташа Миладиновић-Радмиловић, биофизички антрополог, виши научни сарадник, Археолошки институт Београд: “Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије-антрополошка анализа”,
• др Татјана Стародубцев ванредни професор, Академија уметности, Универзитет у Новом Саду: “Деспот Стефан Лазаревић и свети лекари. Ликовна сведочанства”,
• др Милош Ивановић научни сарадник, Историјски институт Београд: “Један поглед на „власти“ у Држави српских деспота”,
• др Гордана Гарић Петровић истраживач сарадник, Историјски институт Београд: “Манастири у Београдској епархији од 1718. до 1739. године”.

јереј Марко Јефтић