Епископ нам у беседи говори да Светлост Христова просвећује и освећује све и сва. У тим кратким речима садржана је сва истина људског рода и живота. У њима је садржана истина о свету у којем се рађамо и живимо. У њима је садржана истина о роду људском, и ономе на шта је позван и призван сваки човек. Сви смо призвани да нас обасја светлост лица Христовог. Како и на који начин ћемо одговорити на овај призив зависи искључиво од нас и наших дела. Епископ нас саветује да се никада не светимо без обзира на увреде и клевете које су неминовне у животу, већ напротив, треба да опраштамо од срца. Не хранимо срце злобом или мржњом према ближњем који је у непријатељству са нама, него се трудимо да га љубимо и колико је могуће, да добро чинимо, следујући учење Господа нашег Исуса Христа: „Љубите непријатеље своје, чините добро онима који вас мрзе” (Мт.5,44).

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да сведочимо хришћанство смирењем, не речима, не галамом, не лицемерјем, већ, да узрастајући у страху Господњем испунимо срце вечном радошћу која је остварива искључиво у заједници са Богом и Црквом.

Ђакон Милутин Гашевић