Епископ нам у беседи говори да на почетку као темељ Господ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати Бог „сиромашни духом” су они који су скрушени у души. Епископ наглашава да је сиромаштво духом блаженство, прво у јеванђелском поретку, прво у поретку духоног напредовања, прво духовно стање, први степеник на лествици блаженства. Епископ нам даље говори да није блажен сваки који подноси срамоту, већ онај кога срамоте ради Христа, и то лажући. У противном случају, такав човек је заиста јадан и бедан, јер многе саблажњава. Христос нам није рекао да показујемо врлину пред људима јер то није добро, већ нека сама светли. Када чинимо добро, то смо дужни да чинимо ради славе Божје, а не ради своје славе.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да се усавршавамо у животу вежбајући се непрестано у врлинама и чинећи све у животу на корист нама и нашим ближњима.

Ђакон Милутин Гашевић