Храм је био испуњен благочестивим народом, који су заједно са својим најмлађима дошли да прославе Бога дивног у Светима својим. По прочитаном јеванђељском зачалу сабранима се обратио отац Срђан, који нас је поучио и подсетио на живот и добра дела нашег небеског покровитеља и молитвеника пред престолом Бога живога Св. ђакона Авакума, на праве вредности којима треба да стремимо да увек у уму и срцу носимо речи Светог ђакона Авакума које нас обавезују да смело и у истини корачамо путем Богочовека Христа “Срб је Христов, не боји се смрти! Нема лепше вере од хришћанске, нити славља, а без светосавља!”

Овим речима је млади Авакум отишао у смрт носећи колац попут Господа који је носио крст, а нама ове речи служе као подсетник зашто се треба борити за једино, вредно и никад непролазно и неизменљиво кроз векове – Царство небеско. Ђакон Авакум се свог земаљског блага одрекао, зарад Онога који се ради нас и нашег спасења родио у пећини, живео међу нама и поднео голготску жртву. Није марио чак ни за речи мајке која га је одговарала од страдања, знајући оне јеванђељске речи: “Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан”.

У ова смутна времена у којима су праве вредности занемарене, а млади често на странпутици, светли нам добар пример нашег светитеља Авакума који нам показује прави пут, пут који једино води у живот вечни. На крају Литургије извршено је освећење кољива и славског колача, а ове године колачар је била чланица хора Јована Тешић, а са великом љубављу и радошћу за следећу годину колач је преузео Емануил Марковић. Сабрање је настављено трпезом љубави, коју су са великом радошћу припремили чланови хора.

Александар Радовановић