Владика је у својој беседи на Јеванђеље по Луки утешио присутне затворенике рекавши да нема човека без греха, да човек макар један дан живео овде на земљи је грешан, и да су сви људи грешни осим Јединога Бога. Опроштај грехова нам долази кроз врлински живот. Црква се моли за све, и за незнабожце, злочинце, док се једино литургија служи за благочестиви род хришћански. За све се Црква моли, да дођу сви до стања преображаја и да осете да се кроз молитву прилази Богу и човеку. Када човек прилази Богу он му прилази кроз покајање. У Писму је казано да је већа радост за једног грешника него ли за деведесет и девет праведника. Зато је та радост и на небу и на земљи велика. Онај који се моли и дође у покајање, он никада неће да падне у очајање. Очајање је задња степеница до које човек може да дође. За верујућег не сме да буде очајања. То је грех који води до највеће греха, греха самоубиства. Ако знамо да је Бог близу нас, да Бог допушта страдања, да бисмо ојачали, онда нема месту очајању. Ми кроз Бога проверавамо своју веру. Треба да се молимо да нас Бог избави од искушења, а тих искушења је на сваком кораку. Није лако одолети искушењима и зато се молимо у молитви Господњој, да нас Бог не уведе у искушење. Човек када је слаб, он увек посеже за оним што иде низбрдо. Искушења личе на једну реку, река тече, а њу је тешко препливати. Једино је могу препливати они који су вешти у пливању, они који су снабдевени благодаћу Божијом. Јуда је пао у искушење среброљубља и није могао да одоли том искушењу и душевно и телесно је погинуо. Када у човеку нестане оне божанске радости, онда човек заћути и онда мисли да је дошао крај свему. Зато нам ђаво стално нуди да урадимо нешто погрешно и тако нас уводи у своју мрежу у коју не можемо сами да расуђујемо. Молимо се да нас Господ избави од зла. Од зла и злобе почиње све оно што прља човека. Зло и злоба прља достојанство човека. Када је човек у злу он мисли само у злу. Он ужива у томе да чини зло другоме, а то уживање је краткотрајно. Не може човек сам да се избави од зла без помоћи Божије. Зашто је тешко да се сами боримо против зла? Зато што се зло непрекидно облачи и пресвлачи у разноврсна искушења. Циљ зла у свету је да сузбије добро. Једино добро је Бог. Све је од Бога добро. Зло и добро се стално боре у срцима људским, зато су мудри људи рекли да ако има игде бојишта где рат не престаје то је у срцу људском. Шта ће победити то зависи од нас. Човек не сме много да буде сигуран у себе, поготово ако су искушња у питању. Када помислимо да смо сигурни, онда падамо. Апостол Павле нам говори, ко стоји нека пази да не падне. Када паднемо, не треба да паднемо у очајање. Не треба да паднемо у очајање. Јеванђеље нам говори да је велика грешница дошла у кућу где је Христос. Она није пала у очајање, и тражила је Бога. Најважније је у животу са ким и са чиме се човек сусреће у Христа. Које миро је она просула по глави Христовој? Миро доброчинстава. Када се срела са Христом она је променила свој живот, тако да и ми морамо да верујемо да ће нам Бог помоћи. Онај који прилази Христу мора да верује да Бог постоји, и да Бог помаже онима који Њему верују. Нама је потребан одмор у Богу. Свако од нас је уморан, било физички било духовно. Потребан нам је одмор у исправном животу. Покајање је веће од свакога греха. Зато Бог чека наше покајање и да се вратимо Њему. Нека би Господ дао молитвама свете Анастасије, да нам помогну да издржимо, јер је најважније издржати. Војник који се не бори по правилу не добија награду. Зато и ми хришћани имамо све услове да се боримо на правилан начин против греха и смрти и свега онога што човека одваја од Бога.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени Владика је пререзао колач, у присуству званичника правосуђа, тужилаштва, државне безбедности и том приликом је честитао славу свима присутнима. На крају је поздравни говор одржао директор затвора, који се захвалио Преосвећеном владици на времену и труду који је показао према радницима и затвореницима ове установе. По завршетку литургије, уприличена је славска трпеза у просторијама затворске управе.

ђакон Александар Ђорђевић