По прочитаном Јеванђељу по Матеју, Преосвећени Владика је, по древној традицији Цркве Божије, протумачио одељак верноме народу. Владика је истакао да се Христос није родио од Дјеве само у оно време, него да се рађа у нама који смо поверовали у Њега, нама који живимо за Њега као што и Бог живи за нас. Ми управо због тога смо као мала браћа Христова позвани да сваким даном својим животом, живимо по Њему и Њиме. Бог се није родио за једног човека, нити за један народ, него за читав род људски. Треба да доживимо Његово Рођење у нама, да се у нама Он стално рађа у нама. Онда се у нама рађа нови мир, нова нада, нова љубав и тако управо кроз то схватање и осећање ми треба да осетимо да смо деца Божија. Увек треба да нам срце буде спремно и приправљено да сместимо Христа у срца наша, да нам буде срце наших срца, душа наших душа, живот наших живота, само ће тада уистину бити наш Емануил. Он од нас тражи да нашу љубав према њему поделимо са ближњима својима, са онима који су поред нас и онима који су око нас. Потребан нам је мир, јер је немир свуда. Мир нема цену. Миром све задобијамо и добијамо, а немиром све губимо. Имајмо на уму и језику поруку светих анђела: Слава Богу на висини, и на земљи мир међу људима добра воља. Нека да Бог да и ми покажемо ревност за веру, али ревност по разуму. Ми данас славимо првомученика и архиђакона Стефана, који је први пострадао јер је знао да ће да живи. Шта је још чинио Архиђакон? Молио се да им Бог не узме за грех. Нека нам Бог да да будемо деца Божија и да будемо радници које је Бог послао у виноград да раде. Бог нам је дао да градимо и радимо у њему, и да тако посведочимо да у нама Христос живи и да се Христос у нама рађа. Бог вас благословио.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић