Промоцији је присуствовало и његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован, који је између осталог рекао да је зборник плод рада, труда и љубави њеног градитеља. “Црква је плод искрене вере кнеза Милоша Обреновића, његове љубави према цркви, вери и свом народу. Кнез Милош није био само верник, већ је био и владар који се трудио да сачува ред и поредак у цркви, јер је знао да само тако може бити сачуван ред у народу. Опомињао је вернике како треба да се понашају у цркви. Целим својим бићем био је у цркви и она је била са њим. Ако узмемо у обзир временски период када је настала ова црква, то ништа не умањује њен значај у односу на светиње које су зидане у миродобним условима, за разлику од ове. Ова црква ће живети све док буде било свести српског народа и правилног односа човека према њој. Вера је та која нас спаја и везује и вера је та којом се препознајемо. Она треба да буде наш начин живота, јер управо је вера подигла не само ову цркву Милошеву, већ и Хиландар, Студеницу и друге храмове. Они су тада градили са вером да када се гради, храм се не гради само за себе, већ и за остале генерације у ком ће се човек срести са Богом и самим собом. На овај начин, многе ствари смо извукли из заборава. Оно што се запише, остаје незаборавно”, рекао је Владика Јован.

Др Бранислав Цветковић из Завичајног музеја у Јагодини сматра да је ово капитално дело од великог значаја за овај храм. “О Старој цркви се доста мало зна и оно што се писало, није било довољно добро, тако да је издавање овог зборника одличан искорак. Ту је мноштво нових података. Све оно чиме смо се годинама бавили, сада је публиковано. Др Ана Костић Ђекић је обрадила функцију Старе цркве у оквиру идеологије Кнеза Милоша Обреновића, док је колегиница Јасмина Трајков писала захтеван рад о иконостасу. Стара црква јесте духовно средиште, међутим то је и комплекс веома значајних културно-историјских сегмената. Зборник је важан не само за националну баштину, већ и за башту Балкана с обзиром на то да се ту налази на стотину уметничких предмета, не само српских, већ и балканских мајстора”,  рекао је др Цветковић.

Угледни јагодински историчар и професор, Нинослав Станојловић, један је од уредика овог зборника и он се највише бавио историјским чињеницама везаних за храм. “Објављивање ове књиге од великог је значаја не само за храм, него и за будућност верујућег народа. Ова публикација превазилази оквире локалне историографије и као таква, вредан је прилог актуелној историографији. Књига даје могућност свеобухватног погледа и спознаје на двовековну историју овдашње Старе цркве. Дуго се чекало да неко на један стручан начин са примереном ерудицијом уради овако нешто. Ово је велика али не и затворена укоричена прича о цркви Светих архангела Михаила и Гаврила, тако да овај зборник може да одшкрине врата потоњим генерацијама, јер је отворен за учење и спознају”, назначио је господин Станојловић и захвалио се свима који су учествовали у истраживању и изради овог вредног књижевног дела. Такође, изразио је и наду да ће књига кроз коју деценију доживети и проширено издање.

Историчар уметности из Београда, докторанд на Филозофском факултету у Београду, Вук Даутовић, истраживао је ризницу Старе цркве у Јагодини. Он је те вечери рекао да је присуствовао на студијама у иностранству где се није негирала присутност религије у науци. Штавише, истицала се повезаност, што га је посебно фасцинирало. “Увек сам се питао зашто нико у мојој средини међу научницима није поменуо такво питање и дао такав недвосмислен одговор да су наука и црква на истој страни. Без божијег садејства резултата нема. Фокус хуманистичких наука је човек. Човеком се баве психологија и многе друге дисциплине, али се он заокружује у Богу. Радујем се што ће студенти на мом Факултету моћи да изучавају из ове књиге. Она даје одговор да нам није потребна ниједна боља и другачија црква. Све оно што имамо је сасвим добро и довољно. Начин на који су храмови и споменици украшавани и опремљивани у то време је најбоље што је могло у том херојском времену. Тих 200 година је тврдо сведочанство о људима који су живели на том простору. Сви они који желе, у овој књизи могу да сазнају доста о историји Јагодине, својим прецима и могу да буду поносни на њих и на наслеђе које су им оставили”, део је излагања господина Даутовића.

Присутнима се обратио и старешина Старе цркве у Јагодини, протојереј Александар Гајић, који је рекао да би њихова замисао била јалова да није било несебичне помоћи многих људи, како истраживачке тако и финансијске. Србољуб Милетић, директор Завичајног музеја у Јагодини, такође се поздравио присутне. Промоцији је присуствовао и велики број заинтересованих, а својим наступима вече су увеличали Мирослав Ђорђевић који је казивао стихове песме “Србиново покајање” као њен аутор и женски црквени хор Светог архангела Михаила. Модератор догађаја била је Јасмина Трајков, кустос Завичајног музеја у Јагодини.

Душан Милетић, новинар “Новог пута” Јагодина