СВЕТA АРХИЈЕРЕЈСКA ЛИТУРГИЈA У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИ

СВЕТA АРХИЈЕРЕЈСКA ЛИТУРГИЈA У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИУ петак, 2. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Милутин Гашевић.

Преподобни Јевтимије Велики је испуњаво све дане и ноћи молитвом, созерцањем и трудом телесним. Рођен је у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих. Од младости се подвизавао, најпре у близини родног места, а потом у пустињи Фаре. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други.

Епископ нам у беседи говори да је послушање чудо вере. Видимо ли некога ко је пао, знајмо да је слушао себе. Треба правити разлику између потчињавања, одсецања своје воље и послушности. Епископ акцентује да истинска послушност рађа истинско смирење. Сви добро знају да је послушање од кључне важности у духовном животу, и како су опасни самовоља и уздање само у себе. Епископ наглашава да истинско послушање јесте послушање Богу. Међутим, када људи сопственим напором пожеле да достигну оно што једино Бог даје, њихов труд бива безуспешан и јалов; тада они личе на зидаре тврђаве који се помињу у Јеванђељу и који “започињу зграду, немајући средстава да је заврше”. Под маском послушања могу се скривати разне пристрасности, чак и страст похоте. Уопште, све што је прекомерно и није осољено духом истинског смирења и богоугађања, обавезно бива оскрнављено нечистотом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива на марљивост у врлини јер свака наша способност у којој се не вежбамо, губи се. Потпуно је исто и са способностима душе. Лењост душе и занемаривање добрих дела воде у погибао.

ђакон Милутин Гашевић