По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени се обратио присутнима говорећи о грешности и да је извор сваког греха себичност, која нас одваја од Бога, одваја од Цркве. Онај човек чије срце се одвоји од Цркве постаје ледено и камено, а на леденом и каменом не може ништа да успева. Човек који одступи од Бога постаје луталица. Тражи, а ни сам не зна шта тражи, јер тамо где тражи не може ништа да нађе. Зато се и Владика враћа на реч блуд, што је словенска реч и значи лутање. А шта је то лутање, лутање је промашај. Зашто човек промаши живот, зато што се одваја од извора живота и сам себи постаје извор, зато што неће да послуша, неће да се научи. Посебну пажњу Преосвећени је скренуо на људе данашњице, тражемо право, а нећемо одговорност. Свако одељивање од топлог родитељског крила човека води у ледару. Све што је блудни син добио од родитеља, на почетку му се чини лепо, али се потроше дарови, а дарове треба умножавати. Блудни син је само трошио и остао без ичег, зато што је тражио храну на њивама на којима хране нема, како то каже Свети Владика Николај. Зато треба да будемо у дому Оца свог Небеског, а на земљи то је Црква-богочовечанско тело. Али се у Цркви живи слушањем. Зато водимо рачуна и преиспитујмо себе, да ли злоупотребљавамо дарове Божије. Блудни син није изгубио само материјално, већ је изгубио и душу. Када се каже да је син отишао у далеку земљу, то није физички далеко, већ је одвојен од Бога. Данашње Јеванђеље као да је посебно упућено данашњем свету. Данас је много деце која телесно и духовно одлазе из дома свог родитеља, зашто, зато што неће да буду послушни. А непослушност нас води у пакао. Родитељ, када је син овакав шта чини-плаче. Плаче, не би ли се суза његова коснути се њега, како би се син вратио очевом дому. Нама треба да чујемо оне речи Господње ходите сви уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Човек највише оптерећује себе собом. Да би се човек растеретио потребна је молитва и покајање. Покајање је веће од свакога греха. Зато син и каже Оче сагреших небу и теби и нисам достојан да се назовем сином твојим.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована - рукоположење у чин ђакона

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована - рукоположење у чин свештеника

Радост литургијског сабрања, у препуном храму, увеличала су два рукоположења. Наиме, овом приликом досадашњи ђакон при храму Свете Петке у Смедеревској Паланци, рукоположен је у чин презвитера. У исто време дипломирани теолог Владимир Степановић рукоположен је у чин ђакона. Преосвећени је новорукоположеног свештеника Александра подсетио да му се не поверавају зграде и машине, него људи. Док је новорукоположеног ђакона подсетио да је служба ђакона да служи Светињи.

По прочитаној заамвоној молитви, радост сабрања је продужена трпезом љубави коју је уприличило братсво храма Свете Петке.

Александар Јаћимовић, јереј