Епископ нам у беседи говори да када неког волимо, (а треба да волимо све људе) , треба да се питамо, каквом љубављу ми то волимо? Када волимо том правом, узвишеном и савршеном љубављу, то се види из тога што, поред свих осталих брига које бринемо за добробит и благостање других, на првом месту се бринемо за њихову душу, да је не упрљају грехом, да живе Богоугодним животом и тиме, стекну живот вечни у Христу. Епископ наглашава да је оговарање пород мржње. То је танана а крупна болест, скривена и подмукла. Оговарање је лицемерство љубави, оптерећење савести и уништење чистоте. Епископ нас саветује да ко жели победу над духом оговарања, не приписује кривицу ономе ко је пао, већ демону који га је оборио. Један од најкраћих путева да се добије опроштај грехова јесте: не суђивати. „Не судите, и неће вам се судити”(Лк.6,37). Као што се ватра противи води, тако је и осуђивање страно ономе ко жели покајање.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нам на крају говори да судити, значи бестидно својатати Божије право, а осуђивати, значи упропашћавати своју душу. Зато немојмо осуђивати ни онда када својим очима видимо да неко греши: често се и очи варају.

Милутин Гашевић, ђакон