Сумирајући свој архипастирски рад у 2017. години, односно Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт, Преосвећени владика Господин Јован је истакао да су актуелне друштвене и економске прилике утицале на остварено, али да и постигнуто сведочи да је брига о спасењу епархиота свакодневна брига. Нагласио је и да Црква Божија у Шумадији не занемарује своју харитативну улогу, као и да, сходно својој мисији, узима активно учешће у друштвеним токовима.

Као најважнију чињеницу у свом архипастирском раду, Владика Господин Јован, који врши и дужност Епископа војног, председника Одбора за довршења храма Светог Саве на Врачару и члана Управног одбора „Човекољубља“, истиче да је током 2017. године, двадесет пете свог архијерејског служења Господу, а шеснаесте у Шумадијској епархији, одслужио 343 Свете Литургије, на „којима смо кроз проповед на Јеванђеља поучавали свештенство, монаштво и верни народ, који све активније учествује на Литургијским сабрањима, о смислу и начину хришћанског живота, као и смислу и значају празника које смо прослављали“. Шумадијски Владика је прошле године освештао пет новоподигнутих цркава, две палионице свећа, шест темеља за нове цркве, три темеља за парохијске домове. Освештани су и крстови за два храма, звона за три цркве, један темељ за црквени трпезар, један манастирски конак, шест иконостаса, једна чесма, три црквена живописа, два парохијска дома, као и више икона. Тренутно се у Шумадијској епархији гради петнаест цркава и дведесет четири парохијска дома.

Три кандидата су рукоположена у ђаконски, а два у ђаконски и презвитерски чин. Епископ је рукопрозвео пет кандидата у чин чтеца. Неколико десетина свештенослужитеља унапређено је у виша достојанства. Многи верници, добротвоти и приложници, истакнути су као пример додељивањем црквених одликовања свих степена.

„Благодатни призив за свештеничку службу био је и прошле године изражен у Шумадијској епархији, у први разред богословија примљено је за школску 2017/2018. годину седам ученика. На Православни богословски факултет уписано је 13 ученика који су завршили средњу школу. Средње богословске школе завршило је шест полазника.“

Током 2017. године навршило се седам деценија од оснивања Шумадијске епархије, па је јубилеј обележен, после Свете архијерејске Литургије у крагујевачкој Саборној цркви, одржавањем научног сакупа „Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју СПЦ“, уз учешће еминентних научних радника и присуство великог броја заинтересованих, међу којима су били свештеници, монаси и монахиње, полазници крагујевачке Богословије и представници медијских кућа.

И током прошле године, у данима Васкршњег поста, у свим архијерејским намесништвима Епархије, свештеници су припремали богословске реферате о питањима од изузетне важности за живот хришћана и мисију свештенства. Између осталих, обрађене су следеће теме: „Пастирски приступ болестима зависности“; „Долази час и већ је ту када ће се истински богомољци клањати Оцу у Духу и Истини“; „Услови за причешћивање верника“; „Живот свештеника“; „Како ћемо сачувати живот у Христу који смо стекли кроз Свете тајне“; „О љубави према непријатељима – због чега нас Господ трпи“; „Какав допринос животу у Христу даје Свето причешће“; „Ја сам Пастир добри“; „Литургија – извор и увир свих Светих тајни Цркве“; „Значај молитве за пастира Цркве“; „Оче, сагреших небу и теби“; „Рај и пакао“. Учестало је и одржавања стручних семинара за свештенство, професори Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Зоран Крстић, др Родољуб Кубат и др Предраг Драгутиновић обрађивали су тему „Свето писмо и проповед“.

Тренутно, Епархија има 212 парохија, 201 свештеника и 18 ђакона активних на парохијама, који богослуже у 134 парохијске и 56 филијалних цркава. На основу извештаја Архијерејских намесника закључено је да се сви црквеноопштински управни одбори труде да у границама својих могућности изврше све своје обавезе. Нажалост један број црквених општина је јако сиромашан тако да је њихово функционисање отежано. Констатовано је и да је монашки живот у двадесет три манастира, једанаест мушких и дванаест женских, примерно уређен.

Епархијски расходи током 2017. године покривени су планираним приходима. Епархијски савет Епархије шумадијске усвојио је завршни рачун Епархије шумадијске за 2017. годину као и планирани буџет за 2018. годину.

Чланови Епархијског савета прихватили су и извештај о раду у 2017. години Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу у којој се тренутно школује преко 80 полазника, уз констатацију да успешном раду знатно доприносе и материјални прилози из свих парохија у Епархији.

Верска настава изводи се у свим школама и у свим разредима и на нивоу целе Шумадијске епархије похађа је 60 одсто ђачке популације. У школама је анажовано више од сто вероучитаља.

Знатан део свог излагања на седници Епархијског савета Владика Јован посветио је бризи Цркве, односно Шумадијске епархије за проблем наталитета, за породице и појединце који имају егзистенцијалне тешкоће, материјалне или духовне. Кроз осам епархијских фонодова и преко „Човекољубља“ обезбеђује се материјална и финансијска помоћ потребитим, али се врло плодотворно сарађује и са установама, на пример са Заводом за збрињавање одраслих лица у Малим Пчелицама, које се старају о грађанима са посебним потребама. Такође, и заједница „Земља живих“ у Брајковцу, у којој под црквеним надзором живе млади са наркоманским искуством, има посебну пажњу, како у смислу духовне утехе, тако и што им се обезбеђују одговарајући услови за живот. Изузезетно позитивне резултате показује и Дом Светог Василија Великог у Маршићу, који је основан почетком прошле године у којем свакодневно свој мира налази шесдесеторо деце са посебним потребама.

И сви фондови који функционишу у оквиру Шумадијске епархије, истакнуто је, испуњавају своје циљеве и доприносе да се умање све недаће неповољних економских околности. Финансијско пословање ових фондова је такође је оцењено као исправно.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, функционисање предузећа „Црквене шуме“ епархијске поклоничке агенције и делатност хуманитарног фонда Човекољубље, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Посебне похвале упуђене су централном епархијском продајно-складишном центру, који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.
Побољшању црквеног живота у Епархији шумадијској помогла је “Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама” којој, чланови Епархијског савета Епархије шумадијске, изражавају посебну захвалност.
Подршку свих чланова Савета Епархије шумадијске добило је настојање да буду приведени крају радови на изградњи зграде Епархијског архива у Крагујевцу, што је била једна од важнијих грађевинских активности током 2017. године.

Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева.

Информативна служба Епархије шумадисјке