Храм је био испуњен децом из оближње школе “Мирко Јовановић”, који су са својим родитељима приступили Светом Причешћу. У томе се и огледа вредност веронауке као предмета, који спаја оне хришћане који су временом постали отуђени од своје парохијске заједнице.

Владика је беседио над прочитаним зачалом Јеванђеља по Марку, које нам ове недељи говори о исцељењу болесног детета и вери његовога оца. Владика је у беседи између осталог истакао да је Јеванђеље које смо чули људско, топло и осећајно. Описује нам један предиван догађај како нам отац довео сина свога код Христа да га исцели. Био је нем и глув. Видимо на првом месту љубав Бога према човеку. Бог не жели да човек страда ни духовно ни телесно ако нема потребе за тим. Видимо љубав Божију која посеже за свакога човека. Бог заволе пре нас, него што ми заволесмо њега. Вера је основ нашег живота, и основ исцељења наше душе и тела. Видмо да оно што човек не може да постигне сам, вером може. Све је могуће ономе који може да верује. Отац овог дечака га је одвео и до апостола, да га исцеле и да га оздраве. Он се после тога обраћа Христу. Отац сада моли не само за своје дете, већ и за себе. Он је осетио да пред ликом Бога њему нешто недостаје. Како му Господ одговара? Он га условљава вером. Ако можеш веровати ја ћу то учинити. Отац осетивши присуство Бога, говори: “Господе, помози моме неверју.” Он тражи своје излечење, и зна да ако он буде излечен од неверја биће и његов син. Када нечисти дух уђе у тело човеково, он паралише цело тело. Такав човек не може више ни да се моли. Такав човек не уме ни да верује. Шта ми добијамо са вером? Све. На првом месту добијамо Бога. Када имамо Бога онда имамо све. Човек без вере није целостан човек. Вера нас носи кроз све недаће и невоље у животима нашим. Све невоље и патње људске настале су код човека када је пао у грех. Од тада не само да је човек оболео, него је оболела и људска природа. Исцељујући људску природу од греха, ослобађајући човеков живот од свакога зла, и промишљајући о човеку, Бог често употребљава чуда. Чуда су натприродни начин промишљања Бога о свету. Где нема вере нема ни чуда. Човек може да гледа чуда, ако не верује онда кроз та чуда се неће уверити нити поверовати. Када се не уздам у себе и верујем у Бога, Бог таквом човеку и страдалнику даје моћи и снаге да човек буде здрав. И тело је за Господа, али дух нечисти увек напада. Треба да се молимо да нам Господ дометне вере. Вера је основ нашег живота. Вера је одговор човеков на потребу човекову да буде спашен. Онај који верује он не припада себи. Он припада Ономе у кога верује.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

По одслуженој Литургији сабрање је настављено у просторијама светосавске цркве, уз благослов Епископа и присуство мноштва народа.

ђакон Александар Ђорђевић