ПЕТА НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА У БРЕСНИЦИ

ПЕТА НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА У БРЕСНИЦИЕпископ шумадијски Г. Јован служио је у пету недељу Великог поста 25. марта 2018. године, Свету Архијерејску литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у крагујевачком насељу Бресница уз саслуживање ректора крагујевачке Богословије "Светог Јована Златоуста" протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, Архијерејског намесника Лепеничког протојереја-ставрофора Сава Арсенијевића, старешине храма Светог Јоаникија Девичког протонамесника Саше Антонијевића и сабрата Саборног храма јереја Дејана Марковића. Чтецирао је г. Марко Нешић.

Литургију су својим појањем улепшали ученици крагујевачке богословије као у ученици Веронауке ОШ "Ђура Јакшић" са својим вероучитељем г. Миодрагом Крстићем, који су одговарали на возгласе, прозбе, певали литургијске химне исповедали Символ вере и проузносили Молитву Господњу. Храм је био претесан да прими све верне Бреснице који су постећи дошли да се причесте.

Владика Јован је беседећи рекао да је Марија Египћанка најпре живела као велика грешница која се својим грехом одвојила од Бога и од људи. Када је одлучила да се покаје, променила је себе и начин свог живота. Уз благодат Божију, овом променом је успела оно што је најтеже у животу човека – да промени себе на боље. Када човек пропада, онда пропада брзо, али када жели да се усправи, каже се да је лакше смањити брдо, него променити човека на боље. Зато је царство Божије могуће задобити само ако имамо силе и снаге да се обрачунамо са грехом у себи, учинимо бунт у себи и кренемо путем Божијим. Ако нас неко наведе на грех, а ми на то пристанемо, значи да немамо одговорности у себи. Постајемо саучесници и чини се да сносимо већи грех него онај који нас је на то најпре наговорио. Тако бежимо од Царства Божијег. Зато нам је потребна благодат, љубав, милост Божија, добра дела, тврда вера… да би смо се спасли, што нам је од Господа дато као достојанство човека и наслеђе Цркве Божије.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Трпеза љубави је старањем свештеника Саше Антонијевића и Милоша Ђурића за све верне постављена у парохијском дому.

протођакон Мирослав Василијевић