Отац Владан је у својој проповеди говорио о радости празника који је установљен у успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, седам дана пре страдања. Он је и подсетио да ми данас имамо један део Литургије који је символ овог тренутка, а то је Велики вход, то јест преношење Часних Дарова са жртвеника на Свети Престо, ради освећења и претварања у Тело и Крв Христову. Зато, за време Великог входа, гледајући преношење Часних Дарова, са највећом побожношћу и поштовањем приклањамо главе, као да мимо нас пролази сам Господ наш Исус Христос, идући на муке и страдања, ради нас и наших грехова. Постављање часних дарова на Свети Престо представља распеће Христово, затим скидање тела са крста и полагање у гроб.
Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
вероучитељ Горан Јовановић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/5307-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8#sigProId416683d590