Преосвећени Владика је поучио верни народ, тумачећи прочитани одељак из Јеванђеља по Јовану. Владика је истакао да је Васкрсење не само најрадоснији догађај, него је то осмишљавање човековог живота. Васкрсни земљотрес који се десио приликом Васкрсења Христовога значај је по томе што је он отворио гробове све деце Божије, и што је скинуо тугу. Та врата пакла је први човек затворио. Живот човеков је узалудан ако му је смрт последња станица. Узалуд је живот наш ако нема Васкрсења Христовог, речи су апостола ПАвла. Да би поверовали и схватили Васкрсење, није једноставно и лако. Али није ни тешко ономе ко има вере. Зато нам је вера потребна. О тој вери говори и данашње Јеванђеље. У овом божанском чуду, видели смо да нема сумње код овог човека. Он не верује у Христа као Спаситеља. Вера се у том човеку зачиње и образује, тек када је Спаситељ начинио чудо. Прво што човек тражи, тражи Бога Који може да утеши у невољама и искушењима, него и Онога који Васкрсава. Овај човек није веровао у Христа као Оног Који Васкрсава, јер је звао Христа да дође пре смрти његовог сина. Зато не губимо веру, ма у каквом стању да се налазимо. Ако веру изгубимо онда смо највећи губитници. Ако веру одржимо, онда ће нам вера помоћи да задобијемо све оно што смо изгубили. Сетимо се примера праведног Јова из Старог Завета. Он се распада у болести, али не губи веру. Јов каже ако се све ово од мене одузме, ја ћу овој кожи видети Господа. Не губимо веру, макар и наша вера била мала као зрно горушичино. Човек духовно расте када верује. Када има веру човек нема сумњу. Сумња је тешка болест. Од ње почиње све. Онда почињемо да верујемо у оног у кога не треба да верујемо.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Господ ће нам открити истину, праву, Божанску истину. Сазнаћемо шта је мир, мир Божији. То је мир који је сталан. Зато чувајмо веру и верујемо у живот вечни, у Васкрсење, а да бисмо је сачували треба да верујемо у Бога.

ђакон Александар Ђорђевић