ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ СВЕТИЊАМА БРАНИЧЕВСКОГ КРАЈА

У недељу 22. априла 2018. године након молитве за путнике у храму Светог Георгија у Шумарицама, парохијани, благословом нашег владике Јована, а предвођени својим свештеником Срђаном Тешићем, кренули су на поклоничко путовање светињама Браничевског краја.

У манастиру Горњаку посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице дочекала нас је игуманија манастира мати Вероника. Манастир је прислоњен на Хомољску стену, а над њим је мала пећина – испосница где се подвизавао Преподобни Григорије Горњачки. Мати Вероника нам је испричала предање по коме је манастир 1378. године подигао кнез Лазар као своју задужбину. Предање каже да је кнез ловећи по околним планинама угледао у шуми испосника Светог Григорија. Довикујући се над хучном Млавом, Григорије је узвикнуо: “Ћути Млаво, ти се следи да са царем реч беседим!” И од тог тренутка верује се да Млава у том делу тихо тече. Поклонили смо се моштима Светог Григорија и благословом игуманије учествовали смо на литургији.

Након литургије и послужења кренули смо пут манастира Свете Тројице у Ждрелу, задужбину краља Милутина коју је обновио монах Григорије. Првобитни манастир био је посвећен Светом Николи, а затим Светим Апостолима Петру и Павлу да би садашњи назив добио по саборном дану који се одржава на дан Тројица. Манастир је богат лековитим извором који осим питке воде има и лековито својство јер помаже код болести очију, нервних обољења и бездетности.

Освежени, настављамо пут ка манастиру Успења Пресвете Богородице – Витовници, задужбини краља Милутина. Сабрани око гроба блаженопочившег старца Тадеја помолили смо се и отпојали Христос Воскресе!

Послужени и одморни крећемо пут манастира Тумане. Манастир је посвећен Светом Архангел Гаврилу и основан је у другој половини XIV века као задужбина Милоша Обилића. По речима игумана Димитрија, Милош Обилић ловећи у густим шумама нехотице је ранио пустињака Зосима. Поневши га своме двору, на месту где се данас налази црква пустињак је рекао своје последње речи:” Ту ме мани и пусти ме да умрем”. У знак покајања кнез Милош Обилић почео је да зида цркву. Када је стигао до крова кнез Лазар га позива да крене у Бој на Косово. Одговоривши му да зида цркву, гласници кнеза Лазара долазе са поруком: “Ту мани и крени у бој”. Тако је манастир добио име. Целивали смо мошти Преподобног Зосиме, Св. Нектарија Егинског, Св. Владике Николаја Жичког, Преподобног Јакова Арсовића и икону Мајке Божије Курске. Сви верници посетили су и испосницу Преподобног Зосиме. Изузетно гостопримство братства овог манастира оставило је снажан утисак на све, а посебну пажњу најмлађима привукао је мали золошки врт.

Духовно окрепљени и телесно освежени наставили смо пут ка манастиру Нимник посвећеном Преносу моштију Св. Николаја. Манастир и живопис у светињи оставио је нас млађе вернике у посебном духовном расположењу. Речи мати Стефаниде сви смо пажљиво слушали и упијали. Девојчица по имену Сара (Николина) није хтела разбојницима да покаже где се налази манастир одговарајући на влашком “Нишћу Нимник!” што значи не знам ништа. Након безуспешних претњи, девојчицу су заклали и оставили у шупљем дрвету у шуми. Божанска светлост која је обасјавала тело девојчице указала је људима где се налази и када су је понели волови нису хтели ићи ка селу него ка манастиру тако да је манастир прозван по њеном одговору Нимник.

Оснажени духом и поучени речима оца Јелисеја радосно смо кренули пут Крагујевца у нади да ћемо се опет вратити и посетити данас виђене светиње.

Слађана Недељковић