У четвртак по Преполовљењу, 3. маја 2018. године, наша Црква се сећа и евхаристијски прославља Преподобног Теодора Трихину, Светог Јоасафа Српског и Светог Николаја Жичког. У селу Опарићу је служена Литургија којом је началствовао отац Алексанадар Јаћимовић уз саслужење оца Бојана Стојадиновића, старешине храма. Посебну молитвену радост је имала опарићка светиња посвећена Светом цару Константину и царици Јелени, која се у овај дан сетила 81. годишњице од освећења ове светиње од стране Новог Златоустог, Светога владике Николаја. Те давне 1937. године, Свети Владика је, по речима надлежног оца Бојана, Цркву “литургијски отворио” да би се народ окупљао у име Божије. На Божијој служби су одговарале сестре манастира Прерадовца. Након Литургије пререзан је и славски колач у част Св. владике Николаја Српског.Овај синаксис је употпунило присуство ђака од првог до четвртог разреда оближње основне школе “Душан Поповић”, који су на своје присуство ставили печат тиме што су у себе примили Тело и Крв Христову.
Након резања славског колача, уследило је послужење у парохијској сали, где је отац Бојан поделио поклоне за школарце.
Темељи за изградњу Храма освешани су 1932. године у недељу пред празник Мале Госпојине. У знак сећања на освећење темеља и данас у овом селу људи славе овај дан као своју заветину. Почетак радова на изградњи Храма био је веома тежак јер те године беху неродне (градобитне) и народ беше у великој беди и невољи. Иницијатор и главни организатор градње Храма био је Архимандрит Никон Лазаревић из Манастира Каленић. Архимандрит Никон пореклом из Далмације, био је у веома пријатељским односима (по неким казивањима и у кумовским везама) са Његовим величанством Краљем Александром Карађорђевићем. У то време Краљ Александар је често посећивао Манастир Каленић. Приликом такве једне посете свратио је у Опарић и на тек освештаним темељима за Цркву оставио 100 000 динара. То је била огромна сума новца без које би се тешко сазидала Црква. У знак захвалности мештани су га прогласили за ктитора Цркве и насликана је ктиторска композиција на јужном зиду, на којој се види како Свети Цар Константин приводи Краља Александра (који у руци држи макету Цркве) Богородичином трону. На жалост Краљ није дочекао да види саграђену Цркву јер је мученички страдао у Марсеју 1934. године.
Црква је освећена 1937. године јуна 3. на празник Светог цара Константина и царице Јелене у време Патријарха српског Варнаве и владавине Краља Петра II Карађорђевића. Освећење Цркве извршио је овдашњи Епископ жички Свети Владика Николај (Велимировић). Том приликом Епископ је поклонио Цркви крст на коме стоји запис “Епископ Николај Храму сему за спасење народа. Амин. 1937. године”.
Треба напоменути да је нову освећену Цркву фрескописао и запис оставио и то с десне стране улаза увучен у кутку: “Фреске и иконе у овом Светом храму израдио је године 1936. Божијеју помошчију, академски сликар Никола Мајендорф”. Овај сликар био је пореклом Рус.
У крипти овог храма налази се и спомен-костурница, изгинулим ратницима од 1912. до 1918. године.
Александар Цветковић, апсолвент Богословског факултета
