ЂУРЂЕВДАН ПРОСЛАВЉЕН НА ОПЛЕНЦУ

ЂУРЂЕВДАН ПРОСЛАВЉЕН НА ОПЛЕНЦУУ недељу пету по Васкрсу, која је посвећена жени Самарјанки, молитвено је прослављен и празник Ђурђевдан, храмовна слава шумадијског “драгуља” – храма Светог великомученика Георгија на Опленцу. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и прославио славу заједно за сабраним верницима. Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, пензионисани протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протонамесник Остоја Пешић, ђакон Милош Павић, ђакон Урош Костић и чтечеви Марко Нешић, Марко Петровић, Александар Алексић и Милан Михаиловић.

Владику су испред храма дочекали ђаци ОШ “Карађорђе” који су се одазвали позиву свог вероучитеља Александра Алексића, а поред осталих верника на Светој Литургији учешћа су узели и принчевски пар Михаило и Љубица Карађорђевић, Драган Рељић, управник Задужбине Краља Петра Првог, Драган Живановић председник општине Топола и Ивица Миливојевић, директор основне школе “Карађорђе”.

Након прочитаних зачала из Јеванђеља, Владика Јован се веницима обратио беседом о неопходности грађења заједнице и живота у њој. Заједница и саборност је Црква Христова која је Његово тело. Ако човека нема у таквој заједници он је онда изгубљен и апсолутно је промашио свој живот. Човек ван црквене заједнице и без Бога је духовни мртвац. Човек треба да жуди за спасењем, али и за заједницом са другима, јер без ње нема спасења. Христос је себе објавио као извор воде живе, воде која одводи у живот вечни, и позвао је човечанство да се напаја са тог извора, што је могуће једино кроз Цркву. Душа која је, по речима псалмопојца Давида, жедна Бога, може ту своју жеђ угасити једино сусретом са Богом и другим човеком. Последица таквих сусрета јесте обожење човеково, обожење које је достигао и свети великомученик Георгије, човек који је био истрајан и непоколебљив хришћанин.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку свете Литургије Владика Јован је пререзао славски колач и честитао славу свим свечарима, а од стране господина Драгана Рељића приређена је заједничка трпеза љубави.

Урош Костић, ђакон