У тој генерацији се школовао и данашњи патријарх Његова Светост Господин Иринеј. Овде је научио да је човек само онај који са Христом иде ка Царству Божијем, Царству вечном и непролазном, и зато се свим својим бићем трудио и молио да му Бог подари снагу да оствари Његову Свету вољу и да га уведе у ред својих свештенослужитеља.

По завршетку Богословије 1951. године ступа у брак са својом супругом Вером и онда одлази у Београд на одслужење војног рока.

Епископ шумадијски Валеријан 1953. рукополаже га у чин презвитера и додељује му парохију у селу Кијеву и Доброводици код Баточине. Након шест месеци прелази на парохију у село Драгово где службује пуне 22 године, да би 1975. прешао у Јагодину где остаје до краја своје парохијске службе 1995. године, притом обављајући дужност старешине храма Светих апостола Петра и Павла и Архијерејског намесника левачког пуних 18 година.

Од првог дана своје парохијске службе речју и животом проповедао је благу вест Светог Јеванђеља Христовог, храбро и неустрашиво савладавајући све препреке које су га у животу и служби сналазиле. Народ у Левчу га је због тога доживљавао као свог милог и драгог госта, пароха оданог своме позиву, истинског Христовог пастира, духовног родитеља, брата и пријатеља, и због тога је ретко који свештеник био тако вољен и поштован као што је то био прота Радосав. Као пример може послужити и то да и после његовог преласка на јагодинску парохију није било обреда, Славе храма и других свечаности у Левчу који је народ желео да изврши без свог вољеног проте. Због ревности коју је показивао према Цркви и служби Богу као и његовог врлинског живота одликован је највишим свештеничким одликовањима од својих епископа.

На дан сахране 9. маја 2018.г. у храму Св. апостола Петра и Павла заупокојену Литургију служили су: Архијерејски намесник белички протојереј-ставрофор Небојша Младеновић, пензионисани протојереји-ставрофори Спасоје Јанковић, Радосав Станковић, Живота Марковић, јереј Душко Жујевић као и ђакон Далибор Нићифоровић. Након Литургије одслужено је опело у коме је учествовало тридесетшест свештеника из неколико намесништва Епархије шумадијске. Од проте се најпре опростио протојереј Иван Јовановић парох дубочки који се у последње време о проти највише бринуо, који је између осталог рекао да испраћајући проту Радосава са вером и надом, не у очајању, него у тужној радости што нас напушта и одлази од нас, одлази Господу коме је тако верно и пожртвовано служио читавога свога живота.

Након тога, ожалошћеној породици и присутнима обратио се Архијерејски намесник белички и породици пренео изразе најдубљег саучешћа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, који је због учешћа у раду Светог Архијерејског Сабора СПЦ био спречен да присуствује опелу.

Молимо се Васкрслом Господу да проти Радосаву подари оно што је он својим трудом у Цркви Христовој заслужио. Ми сејемо у овом животу, сејемо семе духовно, а плодове ћемо брати у Царству Оца нашег Небеског. Нека Господ прими наше молитве и удостоји оца Радосава слушања Господњих речи “ добри и верни слуго у маломе си ми био веран, уђи у радост Господа свог”.

Нека је блажен пут којим данас иде душа његова и нека га Господ прими и позна као свога у Царству своме.

презвитер Милан Ђорђевић