Епископ нам у беседи говори да је целокупни подвиг Богочовеков заснован на бескрајном човекољубљу. Зато све што је Његово – бескрајно је блиско и присно и мило људском бићу. Зато се све то и може љубављу једино и сазнати. Уистини, Он је Једини Човекољубац. Зашто? Зато што је Он једини из љубави постао човек, и Собом уништио у човеку грех и смрт и ђавола, и тако спасао род људски од тих најљућих и непобедивих непријатеља. Све је то Богочовек учинио и извршио чавекољубљем, да би у људима пробудио и изазвао богољубље. То и само то. На љубав одговорити љубављу. Ту нема ничег принудног, ничег насилног, ничег механичког, аутоматског. Епископ наглашава да смрт нема власти над Богочовеком, ни грех, ни пакао. Он Сам, из човекољубља неуморног силази до у дно смрти, до у дно греха, до у дно пакла, да из свију њих изведе људска бића и спасе их. Мада човек, Он све то ипак чини активизирајући човечанску природу Своју до максимума, божанском силом Својом. Он као Богочовек има ту “власт” – Он душу овоју полаже кроз Крсну смрт за све људе, а узима је опет васкрсењем.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Милутин Гашевић