Преосвећеног Епископа Јована је у манастиру Венчац дочекао велики број свештенства, верника и деце и потом је Епископ Јован приступио освештавању храма посвећеног Светом архангелу Гаврилу. Након омивања престола, свечане литије и постављања моштију, Епископ је одржао краћу поучну беседу у којој је вернике упознао да је данас у свети престо положио делове моштију Светог великомученика кнеза Лазара косовског и којом је потом мештане и остале окупљене вернике упознао са значајем освећења храма.

После освећења храма, Епископ је одслужио Свету Литургију у манастирској порти. Светој Чаши је приступио велики број верника који се тиме сјединио са Господом Нашим Исусом Христом. Након Свете Литургије, Епископ Јован је на самом почетку своје беседе поздравио окупљене вернике и рекао да су се на овом Светом месту окупљали верници вековима и прослављали Господа Нашега. Епископ је још и рекао да верује да се данас на небу радују ктитори ове свете обитељи, а пре свих Деспот Ђурађ Бранковић, који је ову светињу и подигао. Деспот је ову светињу саградио из захвалности Богу јер му је излечио његову болесну ћерку. Где су двоје или троје сабрани у име Божије, ту је и Господ, наводи Преосвећени Владика јер верује да се сви на небесима радују јер смо сви заједно сабрани принели Господу молитве. Велику благодарност је Владика Јован изразио свима који су били спремни и ради да помогну овом братству и овом манастиру. Светиња је освећена Светињом, наводи Епсикоп, напомињући да је свет једино Бог, по природи, док смо ми хришћани свети по благодати Божијој, онолико колико у нама има више благодати толико смо светији људи и у нама тада има више вере. Вера нас је одржала и нас и наш народ и Деспота Ђурђа Бранковића, да у тешким временима сачува веру Православну. Епископ је навео једну интересантну чињеницу из историје српског рода: “Када је Деспот Ђурађ већ био на измаку снаге, када је покушавао да Србију сачува од разних налета и напада, пред њега су дошли изасланици из Рима понудивши му помоћ коју му нуди папа Римски, али да за узврат прихвати унију и одрекне се Православне вере. Тада је Деспот изговорио једну потресну реченицу: “Ја сам можда најнесрећнији владар у српском народу јер је ратно стање, велика невоља, али можда и као најнесрећнијег владара, мој ме народ слушао да очувамо веру Православни и када бих ја сада, када сам већ једном ногом у гробу, оставио своју веру и примио другу, мој би народ казао да сам полудео и да ме је памет оставила.” наводи Преосвећени Владика.” Иако је у нашем народу позната изрека “Продао веру за вечеру”, Владика каже да то ипак није био чест случај у нашем народу и када то неко и ради није урадио због убеђења да ће му у тој некој другој вери бити боље, већ је то радио када више није имао ни кору хлеба да да своме детету. Требамо чувати своју веру, да би она чувала нас. Баш за ту веру су се и борили Оци Првог Васељенског сабора које наша црква прославља овога дана. Човек може да изгуби све, али никада не сме да изгуби веру у Бога, јер док верујемо Бог ће бити уз нас. Епископ је дао диван пример из Светог Писма Старог Завета, а то је пример Праведног Јова који је све имао у изобиљу, потом све изгубио, али није изгубио веру и баш из тог разлога ни њега Бог није заборавио и све му је вратио захваљујући његовој вери. Ако не оставимо Бога неће ни Бог нас оставити су биле речи којима је Епископ Јован завршио своју предивну беседу.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

После беседе Епископ Јован је доделио ордење Вожда Карађорђа Александру Чоловићу и Дејану Чоловићу из Аранђеловца и грамате признања Зорану Арсенијевићу и Жељку Спасићу из Аранђеловца.

Након уручивања ордења и грамата одржан је културно-уметнички програм КУД “Електропорцелан” из Аранђеловца, под вођстом сценографа Милана Максимовића, а потом је братство манастира за све окупљене уприличило Трпезу Љубави.

ђакон Немања Искић