СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУУ понедељак, када наша Света Црква прославља 4. јуна Светог Јована Владимира, првог на српској земљи просијавшег светитеља, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Осим првог српског светитеља, наша Црква 4. јуна лета Господњег, обележава и почетак апостолског поста, који по традицији, усклађује своје трајање у зависности од празника Васкрсења Господњег. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Бранислав Матић, протонамесник Немања Младеновић, ђакон Здравко Јовановић (изасланик Светог Архијерејског Синода за богословије), и ђакон Александар Ђорђевић. За певницом су на литургијске прозбе одговарали матуранти богословије, који полажу испит зрелости за будућу пастирску службу Богу и народу.

Његово Преосвештенство је по прочитаном одељку Јеванђеља по Јовану, протумачио прочитани део и поучио верни народ. Владика је истакао да се у Светом Писму више се говори о љубави Божијој према људима и човеку. Шта Христос од нас тражи? Тражи од Његово Христољубље одговарамо човекољубљем. Љубав не треба да буде себична, него да буде усмерена према сваком човеку. Треба да знамо да ако нас неко мрзи, како каже Господ, знајте да је пре вас омрзнуо мене. Управо због тога, човек који нема љубави према Богу, он не само што мрзи Бога, он мрзи све оно што је Божије. Он не воли ни оног Божијег човека који је испуњен Божијом љубављу. Љубав је оно чиме човек вреди. Само је љубав вечна, само је љубав та која везује човеково биће са Богом. Бог је извор сваке бесмртне и вечне љубави. Али Божија љубав је вечна, и зато нам апостол Павле говори да ће доћи када ће престати вера, нада, а љубав ће остати. Само љубав Божија никада не умире, она вечно живи и вечно обитава. Само та љубав која одржава човека са Богом и са људима. И тамо где нема љубави, тамо нема ни праве породице, ни правог друштва, ничега. Зато Господ и каже да нема веће љубави него да неко положи живот свој за другога. Господ неће попустити страда и искушења већа него што ми можемо да поднесемо. Он зна нашу снагу и љубав него што ми сами знамо. Као што су се апостоли молили да им Господ дометне вере, тако и ми морамо да се молимо Богу. Оно што јесмо то морамо и да сведочимо. А шта то јесмо? Хришћани.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић