Напустивши Лазаревац у раним јутарњим часовима, своје путовање започели смо обиласком музеја у Такову, посвећеног Другом српском устанку и цркве брвнаре Светог Ђорђа пред којом је 1815. на празник Цвети овај устанак подигао Милош Обреновић. Пуни утисака наставили смо наше ходочашће, најпре у манастир Благовештење у Очар бањи, а потом у храм Светог Ахилија у Ариљу. . Лепо време и домаћински пријем, као и историјски значај храмов којае смо обишли учинили су ово путовање изузетно пријатним. Иако уморни од дугог пута, после смештања у конак манастира Милешева, већина путника је присуствовала бдењу, пред празник Светог цара Константина и царице Јелене. Сутрадан, на Светој Литургији, велики број путника се причестио. После Свете Литургије, наставили смо пут ка Пријепољу, поневши благослове ове велике светиње као и нашег дивног домаћина, оца Леонтија, духовника милешевског сестринства. У Пријепољу смо обишли градски музеј и његове интересантне поставке, сазнавши о суживоту хришћанског и муслиманског живља на овим просторима, као и толеранцији међу њима.

Закриљени молитвама два анђела којима смо ишли на поклоњење Плавог, ариљског и Белог, милешевског, наставили смо пут до нашег последњег одредишта, манастира Светог Николе у Прибојској бањи. И у овом манастиру смо дочекани онако како то приличи хришћанској гостољубивости, а верујемо да смо им истом љубављу узвратили. Као и у манастиру Милешеви и овде су нам отворена врата манастирске ризнице, са преко четрдесет вредних експоната богослужбене намене, из 16. и 17. века. Поменућемо и нашег возача, господина Ивана Јоксимовића, који је током овог путовања показао велику љубав и разумевање за све наше прохтеве. Духовно укрепљени у касним вечерњим часовима вратили смо се у Лазаревац. Напојени духовношћу остајемо у ишчекивању нових поклоничких путовања која ће организовати наша епархија.