По прочитаном Јеванђељу по Матеју, у којем је Господ својим ученицима рекао да су светлост и со свету, Преосвећени Владика је истакао да није само Апостолима рекао него и нама, хришћанима. О којој је светлости овде реч? О оној која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. О светлости која долази у тами али је тама не обузе. О оној светлости која када дотакне човека и косне човека, он се освећује. Сваки човек који осети светлост Божију он говори да му је овде бити, као некада апостол Петар. У којој ће тами или светлости живети, то зависи од самога човека. Она мења самога човека.Та светлост се дотакла Савла. Она га није ослепила за вечност него да би прогледао за ту вечност. Шта то значи да ми то светлимо светлошћу? То значи да у мраку овога света, света који у злу лежи, да увек када је потребно речима и делима је сведочимо. Овај свет иако је у тами он може постати светлост. Ми не видимо себе изнутра јер нећемо да признамо себи какви смо. Када нас дотакне светлост ми много боље видимо... Што је више у светлости Божијој он све јасније види... Он сазнаје зашто је човек послан у овај свет. Треба проверити да ли смо у светлости Христовој или у оној демонској? А где ћемо ми да нађемо светлост Христову? У Христу. У Цркви Христовој. Воља Оца небескога је управо да нам да светлост. Помолимо се Богу да нас Господ просветли Својом Светлошћу. Ако не светлимо том светлошћу наш разум неће бити просвећен и освећен. Наша је дужност да смо ми светлост свету. Та светлост не може никада бити свету. Шта си урадио са светлошћу коју си задобио у крштењу? То ће нас питати Господ. Зато будимо у светлости Христовој да би нас она осветљавала. Амин.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић