Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереји-ставрофори Југослав Живановић, Драгомир Кеџић и Милија Живанчевић, протојереји Зоран Алексић, Милован Ранковић и Слободан Раковић, протонамесници Стефан Франовић, Александар Миловановић и Иван Теодосић, јереј Милош Мијатовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Искић. Ово Свето сабрање су својим појањем улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца и чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је након читања Светог Јеванђеља присутним верницима у храму честитао празник и храмовну славу, а потом је уследила беседа којом је Преосвећени поучио све верне. Он нас је најпре подсетио да је примарна делатност апостола била проповед и да је наша вера назидана на темељима које су изградили апостоли управо тим својим проповедањем. Епископ је навео да је наша Света Црква једна, света, саборна и апостолска, како се каже у Символу вере, а да је епитет “апостолска” добила зато што су је основали сами апостоли, Христови ученици. Владика нас је подсетио на речи које је изрекао Свети апостол Петар у данашњем јеванђељу “Ти си Христос, Син Бога живога”, јер је то сведочанство које је Петар добио од самог Бога и због тих његових речи, Господ Исус Христос је обећао да ће на том камену, а Петар значи камен, сазидати Цркву којој ни врата пакла не могу наудити. Ми својим крштењем постајемо чланови те заједнице, те Цркве, а Црква је Тело Христово, а Христос је Глава Цркви, и треба себе да уградимо у ту Цркву, заправо у ту заједницу, како наглашава Епископ. Вера је та која је одржала Цркву све ове године. Епископ лепо пореди Христове проповеди са семеном рекавши да је семе оно што је изрекао Христос, а посејали су га Свети апостоли и да ниче и одржава веру, али не код свакога. Сваки Хришћанин је позван да буде апостол и сведок вере Христове, а најбољи начин да се то сведочи јесте наш живот, јер само делима се вера потврђује. Свети апостоли су најбољи пример који у животу можемо да имамо. Човек наравно није савршен, али је створен да може да се покаје за своје грешке. Владика Јован је цитирао прелепе речи Преподобног Јустина Ћелијског који је ове свете апотоле Петра и Павла назвао најбогатијим сиромасима, јер су били сиромашни за наша схватања немајући ништа на земљи, али су зато имали нешто што се не може мерити никаквим благом овога света, а то је Царство Небеско.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У току Свете Литургије након Великог Входа Епископ Јован је рукоположио ђакона Немању Искића, ђакона при храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђелову у чин презвитера и том приликом поучио њега и окупљене вернике веома дирљивом поуком у којој је новорукоположеном свештенику рекао да Благодат коју добија на Светој тајни рукоположења мора чувати и умножавати и трудити се да иако падне, што је одлика нас људи, никада не остане у том паду или не дај Боже да тоне још дубље, већ да се Божијом помоћу придигне и заблагодари Господу на тој лекцији.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени Владика је по заамвоној молитви заједно са вернима учинио опход око храма, а потом је пререзао славски колачи домаћину славе Господину. Милосаву Милојевићу из Аранђеловца који је за све окупљене вернике и госте са својом породицом припремио сласки ручак. У порти храма су чланови КУД “Електропорцелан” извели сплет игара и тиме улепшали ову прославу.

Након Свете Литургије Епископ Јован је доделио грамату признања вођи хора “Света Анастасија Српска” Госпођи Бојани Србљак из места Бања код Аранђеловца, грамате захвалности хору “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца и Госпођи Ани Влајић координаторки верске наставе и наставици из Аранђеловца.

У току славског ручка старешина храма Светих апостола протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић се обратио и захвалио Његовом Преосвештенству, домаћину славе, свештенству, монаштву и верном народу, честитајући им празник и подсетивши их на људе без којих наша црква и порта не би данас изгледали тако како изгледају, пре свега на покојног ктитора, Господина Раденка Маријановића, а потом и на болесног бившег председника ЦО Господина Слободана Дамјановића, замоливши нас све да се усрдно помолимо за његово оздрављење.

јереј Њемања Искић