Након освећења служена је, у порти препуној верника, Света Архијерејска Литургија, а Епископу су саслуживали: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић.

За благољепије сабрања постарали су се “Српски православни појци” из Београда.

Литургији су присуствовали директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и председник ГО Сопот Живорад Милосављевић, који си допринели обнови храма.

Обративши се верном народу, који се сабрао у великом броју, Епископ шумадијски је рекао да освећење овога храма кога смо данас Благодаћу Духа Светога осветили буде на освећење и просвећење наше, на наше заједништво у Христу Господу. Данас се не радује само Епархија шумадијска и српска православна Црква, него се данас радује цела православна Црква, а исто тако се данас на Небу радује и Свети Деспот Стефан коме је овај свети храм и посвећен, јер ево после толико векова овај свети храм је поново пропевао. Овај храм од данас почиње поново да служи Свету Литургију, да приноси бескрвну жртву “за све и за сва”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована приликом освећења храма

Данас је велика радост јер је овај храм, који је био порушен, поново изграђен и обновљен. Улажући себе у изградњу овога храма ми у ствари уграђујемо себе у храм Божији.

Зато Свети апостол Павле каже да се узидамо у храм Божији као живо камење, а човек се у храмове уграђује тиме што помаже храм, што долази у храм, што се моли у храму, што учествује у Светој Литургији, Светом Причешћу, све је то наше помагање и наше уграђивање у храм Божији.

Све у животу нашем зависи од тога каква је и колика је наша вера, да ли она ватрена, јевађелска вера, она вера за коју Господ каже да може и горе да премешта. Више од две хиљаде година како постоји хришћанство и зато бар ми хришћани треба да будемо радосни што смо се у Христа крстили, што смо се у Христа обукли и што смо кроз крштење ушли у Цркву Божију као Тело Његово и тако се уградили у Цркву Тела Господњег. А овај и сваки храм јесте слика и праслика тог Тела Господњег. И још треба да будемо радосни што нам је Господ дао себе кроз Цркву своју и Он кроз Цркву и у Цркви обитава баш онако како је рекао апостолима када се вазносио на небо да их неће оставити, већ да ће бити са њима у све дане до свршетка века.

Храмови се изграђују, да се у њима сабирамо, да се у њима молимо, да се у њима исповедамо, и зато Свети апостол Павле каже да “Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог” (1.Кор. 3,17). Јер чим човек говори против Цркве и човека који је у Цркви он устаје на заједницу Божију и на самога Бога, али Црква ће остати до краја света и века онако како је Господ рекао да је “ни врата пакла неће надвладати” (Мт 16,18).

Данас је ова Црква саграђена, данас је она пропевала, и тиме се показало да је Црква Божија нерушива. Од данас ће у овоме храму бити спомињани ктитори, приложници и они који улазе у њега. Јер црква и ако се физички сруши, духовна Црква се не руши никада и васкрсење овога храма је управо сведок тога. Вековима су темељи овога храма били под земљом, али је увек било оних светих душа који су примали свето предање да је ту некада била Црква, и зато је народ ту и долазио да запали свећу, јер зна да је то некада било светиште.

Сваки градитељ храма на земљи треба да зна да управо грађењем Цркве Божије на земљи, он управо изграђује још један духовни храм на Небу, и градећи ове земаљске храмове ми изграђујемо народ свој, изграђујемо душу своју, изграђујемо тело своје да буде и оно храм Духа Божијега.

Преосвећени Владика се потом захвалио свима на помоћи око изградње овога храма, а посебно директору Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милети Радојевићу и председнику ГО Сопот Живораду Милосављевићу, као и протојереју-ставрофору Љубиши Смиљковићу, архијерејском намеснику космајском, који се запалио љубављу према Цркви и несебично уложио себе и своју породицу како би овај храм поново васкрсао.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Овогодишњи колачар био је Господин Милош Ђурић из Баба, а славски колач за следећу годину преузео је Господин Радослав Смиљковић.

Овом приликом владика Јован је одликовао протојереја Радослава Јоцића Архијерејском граматом признања, за несебичну љубав и пажњу коју је указао храму Светог Деспота Стефана у Бабама. Такође, Архијерејским граматама признања одликовани су и Ненад Белинчевић из Београда, Стеван Јевтић из Београда, Александар Ранковић из Баба и Зоран Пусар из Београда.

На предлог ЦО Сопот, при храму Вазнесења Господњег у Сопоту, Епископ Јован доделио је Господину Милошу Ђорђевићу из Баба орден Вожда Карађорђа, а на предлог епархијског Управног Одбора Епархије шумадијске, орденом Светога Симеона Мироточивог одликован је протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски, у знак признања за велику љубав према својој Светој Цркви, коју је показао према храму Светог Деспота Стефана у Бабама.

Након одслужене Свете Литургије и доделе признања, уследио је културно уметнички прогам, у којем су учешћа узели глумац Александар Дунић и КУД “Космај” – Сопот.

По завршетку програма за све присутне уприличена је Трпеза Љубави.

Подсећамо да црква у Бабама потиче из 15. века, сматра се да је у истом веку порушена и да никада није обнављана. Остаци цркве били се прекривени великим слојем земље, и тек 2002. године током археолошких истраживања овога краја откривени су темељи средњовековне цркве. Иначе, село Бабе је добило име по римском прокуратору Baebeniusu, који је живео на овим просторима у 2. веку после Христа, када су ови простори били богата налазишта многих руда и метала, поготову сребра. Градња цркве везује се за период владавине Светог деспота Стефана Лазаревића, коме је благословом Епископа шумадијског Господина Јована и посвећена.

Вероучитељ Бојан Миленовић