Наш Владика је у својој беседи говорио о значају благодарности у животу хришћана. Епископ је рекао да се не смемо заваравати, ако не будемо на овој Литургији на овом свету, нећемо бити ни у небеској. Литургија као дело Народа Божјег је уједно и Евхаристија, Благодарење и благодарност Богу Оцу, кроз Сина, а у Духу Светом. Благодарност је много више и дубље од искрене захвалности милости Божијој, јер има смисао потпуног предавања и пуног учествовања кроз дар благодати Цркве и сваког њеног члана као Тела и удова Христовог, у божанском начину постојања. Тако, благодарење Богу постаје начин живота који прожима целокупно човеково биће и устројава у њему потпуно нови однос и односе према другом човеку и свету. Евхаристија је чиста и непатворена Љубав, дивна, неизрецива и величанствена, кроз коју дејствује пуна човекова слобода и воља да се преда Господу. “Њом човек закорачује и нови свет и живот, диже се у небеске висине, спуштајући себе кроз покајање и жртву, ничице падајући пред божанским Лицем и лицем свог ближњег”, закључио је наш Архијереј. Епископ Јован је подучио сабране да се угледају на светли пример Светог Стефана Виского, испричавши потресне моменте из житија великог владара.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Причешћа и литије око Светог храма пресечен је славски колач. Домаћин је био господин Митар Митровић из Белосаваца. Након евхаристијског, заједничарење је настављено на трпези љубави у парохијском дому у Рабровцу.

јереј Марко Јефтић