У јеванђељу по Матеју које је тог дана читано, које говори о Другом доласку Господњем, Његово Преосвештенство је беседио по устаљеном поретку и традицији. Том приликом је Преосвећени рекао да је Господ позвао верни народ да не прихватају лако оно што пророци од овога света проповедају. То је била једна јерес која је говорила да ће Христос доћи за хиљаду година. Зашто тако људи говоре? Зато што не читају Свето Писмо. Христос тамо говори да о Другом Доласку Господњем нико не зна осим Оца. Као што муња излази са Истока и сине са Запада тако ће бити долазак Сина Човечијега. Биће као муња, изненада. Без обзира да ли си у долини или на брду, сви муњу виде. Доћи ће нови лажни Христоси. Биће земљотреса, ратова, невоља али то није крај. Господ хоће да нам каже да не прихватамо те лажне пророке и учитеље. Неће бити потребно да нико објави Христов долазак јер ће он бити свима видљив као муња. Господ каже да стражимо и да будемо будни јер не знамо ни дана ни часа када ће Он доћи. Неће ићи од куће до куће и од села до села. Неће долазити, управо због тога јер ће се Он појавити у трену. Од тог тренутка, зависи наш живот вечни. Господ каже да ће нам судити у ономе у чему нас нађе. Господ хоће да нас веже уз себе. Христос лежи да подигне пале и да оне мудре обори. Кога то Господ треба да обори? Бог жели да се човек спасе. Он мисли на оне који се праве да су мудри а не верују у Бога. Христос говори да човек не тражи од онога што надилази људски ум. Не треба се оптерећивати тим Даном када ће доћи, јер то не знају ни анђели. Човек воли да се оптерети нечим и да му блуде мисли. Ми се хранимо тим мислима. Савест наша и дух наш не сме да заспи. Чиме је невеста оптерећена? Само када ће са жеником Христом да се сусретне. Човек у заједници је човек који је заштићен. Наша заједница ако није са Богом онда је узалудна.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Радост сабрања у храму Свете Петке је увеличана и рукоположењем у чин ђакона, Марка Арсенића, чтеца и вероучитеља.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

Владика се новорукоположеном обратио очинским речима говорећи да се благодаћу Божијом ми спасавамо. Ђакон значи слуга, не у том смислу овосветском, него Црквеном смислу, да смо позвани да служимо. Ако човек буде научио да служи онда ће од те службе и дарове да прима. Ко олтару служи да од олтара и живи, речи су Апостола Павла. Што више служимо у смирењу и молитви већи дар ћемо добити. Служење и јесте да заслужимо оно што нам је потребно. Потребан нам је Бог и Црква. Овај дар се чува да би се сами сачували. Господ даје дар на дарове. За наше духовно прање је потребна Црква. У Њој су најпотребнија средства за чишћење душе. Слушамо да бисмо научили. У Цркви се слуша, јер се живи богослужењем.

ђакон Александар Ђорђевић