Сабрана око Tрпезе Господње Црква је и 12. августа, у недељу 11. по Духовима, славећи Свете апостоле Силу, Силуана, Крискента, Епенета, Андроника, и преподобну Ангелину српску, који су живели за Васкрслога Христа и свето име Његово, који их је и прославио. Свети апостоли и преподобна Ангелина, ради чијих смо се имена окупили, својим животом и својим делима су прихватили Васкрслога Христа.После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика Јован је истакао да уколико у породици или друштву влада љубав и праштање, то сигуран знак да су та породица или то друштво испуњени Духом Светим. Наши греси јесу дугови Божији, те стога цар Давид говори: “Једино Теби сагреших и зло пред тобом учиних”. Човек треба увек да буде спреман да опрости као што и Гопод опрашта у Јеванђељу овом дужнику. Покајање које је искрено води ка опросту, Господ прима искрено покајање. Праштање је лек које је Господ дао нашим душама. Кроз праштање и заједницу човек улази у вечност. Сваки човек има одговорност према друштву, а и друштво има одговорност према сваком човеку. Праштати значи изаћи из злопамћења , тј. значи заборавити туђе грехе и недостатке.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована ђакону Горану Јовановићу
Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована јереју Обраду Видаковићу
Верни народ је био у прилици да по милости и благодати Божијој, а по предању Светих Апостола у оквиру Свете Литургије учествује у Светој тајни рукоположења. Преосвећени Владика Јован је увео у ред клира дипломираног теолога Горана Јовановића, рукоположивши га за ђакона, а ђакона Обрада Видаковића, Преосвећени Владика Јован га је рукоположио у чин презвитера, поставивши га за пароха јунковачког, Архијерејско намесништво опленачко. Обраћајући се верном народу, ђакону Горану и презвитеру Обраду, Владика Јован је нагласио да је велики дар Божији што Господ из народа изабира онога који ће служити Свету Литургију. Новим клирицима Свете Цркве Епископ је поручио да је оно што нас спашава управо благодат Божија и да уколико благодат изгубимо нема нам спасења. Свештенство јесте мучеништво, јер свештеник треба да се жртвује за друге као што се Господ жртвовао за нас. Епископ је позвао новорукоположене саслужитеље да се увек сећају дана када су примили благодат Божију и да тај дар чувају као “зеницу ока свога”.
Литургијско сабрање увеличано је умилним појањем хора “Србски православни појци” из Београда.
Срећко Зечевић, протојереј
