Пре Литургије Владика је освештао Крст на улазу у село Велику Крсну. Литургијско сабрање својим појањем су увеличали Српски православни појци из Београда. У својој надахнутој беседи наш Владика је упознао верни народ са значењем најважнијег дела прочитаног новозаветног одломка – дати Богу Божије, а цару царево. Господ Исус Христос је читавог свог живота поучавао и читавим својим животом сведочио да Божија воља, Божија слава и све што се тиче човековог односа са Богом има предност у односу на све остало. Љубав према Богу, која је извор сваке љубави према другим људима и творевини, је изнад свега. Та љубав не потире обавезе и одговорност коју људи имају у околностима у којима живе. Дати порез цару је легитиман поступак, али дати Богу Божије је ствар животног опредељења за један одређени вид егзистенције.  Човек се често у лажним дилемама, живи у црно-белом свету опредељења и одлука. Реч Господња поучава и то да све дилеме могу бити решене, ако се само поставе исправни приоритети. „И–и“ је често невидљиво и неприметно сакривено иза наметљивог и тешког „Или–или“. Зато је наша душа оно што је недоступно свакој власти и сили овога света и душа је оно што морамо Богу предати и посветити. Наш Епископ је беседу закључио речима да предавање Богу онога што му припада значи стално узрастање и унапређивање нашег духовног живота, унапређивања без којег би дошло до закржљавања наше душе.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Литургије Епископ је одликовао за заслуге приликом подизања велепеног Крста на улазу у Велику Крсну Архијерејским граматама захвалности: Лазара Давидовића из Велике Крсне, Љубомира Ђурића из Бијељине и Сашу Николића из Велике Крсне, а Архијерејским захвалницама: Марка Влајића, Славка Вићовца, Томислава Обрадовића, Живомира Вићовца, Радосава Павловића и Предрага Карића све из Велике Крсне. Након евхаристијског, сабрање је настављено на трпези љубави коју је припремио парох великоршљански јереј Живан Жујовић, који се бираним речима захвалио нашем Архијереју и изразио осећања свих својих парохијана који су веома благодарни на разумевању које је Епископ указао верном народу овог шумадијског села. Отац Живан је упознао присутне са предањем по којем су велики Крстови били постављени на свим улазима у село (по којима је насеље и добило име) и да сада постоји намера да се ово замење обнови.

јереј Марко Јефтић