У понедељак, петнаести по Духовима, када Света Црква прославља апостола Тадеја, св. Мученицу Васу са децом и светог Рафаила Шишатовачког, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови: Александар Бојанић и Никола Караклајић.По савршеној проскомидији, коју по обичају обавља Епископ, помињући живе и усопше, са прозбом: “Благослови владико” започета је тајна свете литургије. Читајући јеванђеље по Марку, који нам је благовестио причу о крвоточивој жени и њеној чудесној вери и још чудеснијем исцељењу, архипастир Цркви у Шумадији протумачио је верном народу одабрани одељак. Владика је истакао да је: “Одељак из одабраног Јеванђеља поучан. Сваки одељак за свакога човека, верујућег, треба да значи много. Свака реч ће за свакога значити много уколико ми што чешће читамо Свето Писмо.Треба да га читамо са разумевањем и осећањем присуства Бога у Јеванђељу. Ако тако читамо Свето Писмо, онда ће нам Бог дати моћ да поверујемо у речи Христове. Ова жена која је болесна, патила је од великих болова. Њена патња није била само физичка, њена патња је била и душевна. Зато што она као таква која је боловала од течења крви, од људи је сматрана нечистом. Она није могла да буде ни са својим другарицама јер су је сви сматрали нечистом. Видевши поступак око ње да је људи одбацују, она није се ни усуђивала да дотакне тело Христово. Шта је тој жени давало снагу да издржи? Шта је то њу држало? Вера. Њој је вера говорила да не малакше и очајава. Жена је вером чекала и дочекала да ће доћи тај човек који у себи има сажаљивост. Зато је Господ дошао и исцелио не само тело него и душу. Све ово говори да она је губила наду. Зато је нада веома важна хришћанска врлина. Нада последња умире. Ми немамо ниједно богослужење где на крају молитава не кажемо: Слава теби Христе надо наша. Ова жена из овог данашњег Јеванђеља чак и да није доживела исцељење, за њу је највећа радост била када је Господ назвао ћерком својом. Човек који је упоран у својој гордости, па мисли да заслужује боље место, бољу парохију, бољу епархију, такви на крају чују управо ове речи Христове: не познајем те. То је стога што ниси прихватио оно што ти је дато, а дато ти је онолико колико ти треба за спасење. Зато је опет важно да будемо благодарни. Вера је основ нашег живота, она је свевидеће око које види Бога. Битно је да будемо благодарни. Бог вас благословио”.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
После свете литургије, Преосвећени је поделио свој очински благослов верном народу.
Ђакон Александар Ђорђевић
