Поводом годишњице од упокојења монахиње Марте и полугодишњице од упокојења монахиње Магдалине, у суботу, 8. септембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију и парастос у манастиру Драчи. Епископу су саслуживали: протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј – ставрофор Саво Арсенијевић, протојереј – ставрофор Живота Марковић, јеромонах Мардарије, јереј Ненад Милојевић, протођакон Иван Гашић, чтец Марко Нешић и чтец Марко Петровић.Беседећи након прочитаног Зачала из Јеванђеља, Владика Јован поучио је народ о томе шта човека чека кад чини добро, а шта када чини зло. “Добро и зло имају несагледиве размере јер су и једно и друго вечни. Када човек чини зло он ће у вечном злу живети, а онај човек који чини добро живеће у блаженству и у сарадњи са Богом и светима, а та сарадња почиње овде и сада. Пакао представља гоњење од стране сопствене савести, мучење и прекоревање оних који нису себе учили у Цркви, који се нису учили послушности. Савест јесте неподмитљиви судија. На Суд Божији ћемо изаћи “изврнути изнутра”, како кажу свети оци. Сви они почев од Адама па до Суда Божијег устаће и стаће пред Господа. Они људи који чине зло а не покају се заиста насељавају пакао, а они који чине добро и живе Богом они насељавају рај. “Добро и зло су већи од овога света јер се и добро и зло корене у вечности”, истакао је Преосвећени Владика Јован цитиравши поуку једног светог оца који је рекао: “И најмање твоје добро човече, већ се види из оних светова, а исто тако и твоје најмање зло види се из оних светова. И најмање твоје добро један делић твоје душе населиће у рај, а и најмање твоје зло одвући ће твоју душу у пакао”.
“Човек не припада земљи већ оним световима, јер преко земље човек само прелази и преко ње одлази у оне светове – светове светих. Земља је као одскочна планета са које човек или ускаче у рај или ускаче у пакао. За нас је важно да у невољама одржимо веру јер се кроз веру у нас усељава сила Божија која нам помаже да победимо гордост”, закључио је Епископ Јован.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Свим верујућим људима познато је да је молитва побожни разговор човека и Бога. Лепота православља између осталог огледа се и у томе што се у току свете Литургије на дискосу налази читав православни свет – Црква Божија, заједница оних који саслужују у овоземаљском животу и оних који су се из њега преселили у вечност. Црква се, дакле, молитвено стара и о упокојеним слугама Божијим, а ми када се молимо за своје покојнике онда их уједно и штитимо од заборава. “Молећи се за наше ближње који су се упокојили ми полажемо веру и наду у Бога да ће их уселити у Царство Небеско. Када се молимо за њих ми умилостивљавамо Бога”, поручио је Владика Јован након чега је одслужио парастос за покој душа монахиња Магдалине и Марте.
По одслуженом парастосу Владика је осветио надгробне крстове који сведоче о крстоносним животима које су ове благочестиве душе принеле Господу.
Урош Костић, ђакон
