По прочитаном Јеванђељу по Марку, где је свети благовесник говорио о фарисејима и садукејима и њиховим празним прописима, Владика Јован се, обраћајући се сабраним верницима, посебно осврнуо на питање слободе, хришћанске слободе:

“Слобода у Христу је слобода од греха и смрти. То је слобода која живи вечном правдом, љубављу Божијом. Христова слобода је вечна слобода, а све друге слободе су “такозване слободе”. Људска слобода не само да не може да ослободи човека него га оробљује и поробљује. Апостол Павле говори да “све ми је слободно али ми није све на корист”. Човек потискује слободу Христову којом је Он ослободио човека. Уместо Христове слободе човек је ставио своју слободу. Када човек робује неком греху, он није слободан. Он је заробљен. Зло и грех поробљују човека, заробљавају човека, и то човек не осећа. Ко то може човека ослободити од греха и смрти? Једино Господ Христос. До доласка Христовог у овај свет, није било истинске слободе. Зато апостол Павле говори да стојимо чврсто у слободи и да се не дамо у јарам ропства ухватити. Појављују се лажни духовници и учитељи, зато што не стоје у истини. Црква је тамо где је саборност. Христос говори: “Познајте истину и истина ће вас ослободити”. То је истина Христова, а човек који не живи истином Христовом, он живи својом истином. Такав се човек претвара у неистину. Немојмо се заваравати, треба да се ослобађамо од себе, треба да се ослобађамо од грешног Адама, треба да се молимо као што је владика Николај: “Господе ослободи мене од самога себе”. Све док се човек не ослободи он је роб. Да се помолимо Богу да нам Бог помогне да живимо истином и да се само служимо истином”, пожелео је Епископ Јован. Амин.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић