У суботу, 15/2. септембра 2018. године, када наша Црква празнује светог мученика Маманта и светог Јована Посника, патријарха цариградског, Владика шумадијски Г. Јован посетио је и служио свету архијерејску Литургију у селу Сиоковцу, у цркви посвећеној светом Сави. Светој Литургији саслуживали су: архијерејски намесник белички, протојереј-ставрофор Небојша Младеновић, игуман јошанички архимандрит Евтимије, свештеник Миливоје Димитријевић, свештеник Борис Милосављевић, протођакон Иван Гашић, протођакон Нинослав Дирак, као и чтечеви Бојан Тодоровић и Младен Алексић.У надахнутој беседи, Преосвећени Владика Јован нас је подсетио: “Црква Христова је живи организам, а сваки крштени хришћанин, био он верник, био свештеник, уколико не оживљава тај живи организам својим животом и животом народа свога, он ће да замре”. Тумачећи Јеванђеље Епископ подсећа на предивну метафору о Христу и народу, о чокоту и виновој лози: “Док лоза црпи сокове са чокота никад неће да се осуши, рађаће добре плодове. Али ако се не учвршћава кроз Свете Тајне, кроз свете врлине, хришћански, поштени, искрени живот, ништа му неће вредети што се накалемио кроз Свету Тајну (крштења)”. Такође нас Преосвећени подсећа на речи апостола Павла: “А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро” (Рим. 8,28), што како Владика каже: “подразумева да у слободи служимо Богу, али да то истовремено подразумева нашу одговорност”.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Храм Светог Саве у селу Сиоковцу изграђен је 1938. године, као копија цркве Лазарице у Крушевцу. Занимљиво је да је давне 1937. године, патријарх српски Варнава са надлежним одборима донео одлуку да храм у селу Сиоковцу буде спомен-црква витешком краљу Александру I Карађорђевићу и погинулим ратницима, у којој ће бити смештена и спомен - костурница.
На левом и десном зиду наоса налазе мермерне плоче на којима је златним ћириличним словима уклесан текст са подацима везаним за изградњу цркве у време владавине краља Петра II Карађорђевића, као и о приложницима и ктиторима. У цркви је почело да се служи 1942. године, а освећена је 1959. године.
Узгред да поменемо, у једном документу из 1845. године, с одлуком кнеза Александра Карађорђевића о одређивању граница имања манастира Јошаница, као метоха манастира Каленића, село Сиоковац се помиње као Свијоковац, те је то важан етимолошки податак који показује да је и назив овог села у свом корену имао реч “свила” као на пример Свилајнац, Свилеува и слично.
Након службе Преосвећени Владика Јован разговарао је са признатим јагодинским статичарeм Драганом Михајловићем-Белим о пукотини по средини цркве која, на срећу, не угрожава статику цркве и санација је могућа, на шта се обавезао садашњи парох сиоковачки јереј Иван Јовановић.
протођакон Нинослав Дирак
