ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИРЕ ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, Црквена општина ковачевачка и црквена општина јагњилска организовале су у суботу 29. септембра 2018. године поклоничко путовање у манастире Нимник, Тумане и Заову. Рано ујутру, након прочитане молитве за путнике, група од 130 ходочасника кренула је да се поклони светињама Епархије браничевске.

Возећи се од Пожаревца према Великом Градишту, испред нас издизале су се Хомољске планине, а са леве стране у недоглед простирао се Банат и Дунав као његова јужна граница. Стигавши у село Курјаче, у храстовој шуми, на изласку из села налази се манастир Нимник.

Име манастира потиче вероватно од влашке речи “нимик” (незнан, непознат) по непознатом светитељу чији се гроб налази у капели Светиња, непосредно уз цркву. Према предању цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничева припала кнезу Лазару. Главна манастирска црква посвећена је празнику Преноса моштију светог Николе. Иако је црква мала по својим унутрашњим димензијама, скупивши се једни поред других, сви смо узели учешће у светој Литургији. Изговарајући “Са страхом Божијим ...” прота Сретен причестио је велики број наших ходочасника. Духовно окрепљени светом Литургијом, били смо угошћени и у манастирској гостопримници где нас је сестринство манастира дочекало.

Након послужења, кренули смо ка манастиру Туман, који се налази у голубачкој долини на самој обали истоименог потока. Братство манастира нас је љубазно дочекало и испред саме манастирске цркве архимандрит Димитрије нам је испричао о историјату манастира и његовим Светињама. Поклонивши се светом Зосиму, светом Јакову и целивавши чудотворну икону Пресвете Богородице Курске, ходочасници су у непрегледној колони кренули кроз густу букову шуму ка испосници светог Зосиме. Поред испоснице, налази се извор лековите воде, који је уређен педесетих година 20. века.

Обишавши испосницу, упутилки смо се ка манастиру Заова, који се налази недалеко од Великог Села, у близини магистралног пута Пожаревац - Петровац. У историјским изворима се први пут помиње 1467. године, али је према легенди подигнут још у другој половини XIV века, за време владавине кнеза Лазара. Манастирска црква је грађена у моравском стилу и посвећена архистратизима Михајлу и Гаврилу. Манастир је више пута рушен и обнављан, а последњи пут у доба прве владавине Милоша Обреновића (1815—1839, 1858—1860), док живопис потиче из доба кнеза Александра Карађорђевића (1842—1858), радио га је самоуки и у то доба веома тражени сликар Живко Павловић, коме је славна пожаревачка сликарка Милена Павловић-Барили, даљи потомак. У близини самог манастира налазе се два извора, за које народ сматра да су лековити. Окрепљени духовно у светињама Епархије браничевске, испуњени радошћу и миром вратили смо се нашој Шумадији.

јереј Иван Ненадовић