Дан, у којем прослављамо светог апостола Кодрата, на крају пострадавшег због проповедања и предавања науке Христове, веронауке, започео је молитвом уз саслуживање отаца: протонамесника Мирољуба Лазића, јереја Срђана Тешића, ђакона Немање Стојковића, Уроша Костића и Александра Ђорђевића. За певницом су били вероучитељи крагујевачких школа и сестринство манастира Дивостин. У наставку је уследио доручак, а касније и ручак, а оброке је обезбедило наше богословско училиште “Свети Јован Златоусти”.

Ово је већ други пут у току ове године Господње да се одржавају манифестације овога типа у нашој светој епархији. Прва је одржана у мају, на дан Светих Кирила и Методија поводом словенске писмености и културе. Око 120 ученика било је подељено у драмску, хорску, беседничку и практичну секцију. Драмска је обрадила преношење славе са колена на колено, и њено установљење код Срба. Свети Сава је, у представи, предао Србима славу као аманет који треба да чувају и одржавају, и као завет свој са Христом. Неодвојиво са крсном славом јесте и начин на који се она прославља, уз обавезно жито и славски колач. Колаче су деца, уз помоћ својих вероучитеља Ане Зечевић и Ирене Станић, припремили и украсили, као некада српске домаћице, које су одржале и сачувале огњиште и нашу породицу до данас. Хор, под управом госпође Марије Радојевић, отпевао је песму “Вера наша, вера славна, наша вера Православна” Св. Владике Николаја. Ликовна секција је уз помоћ иконописца Екатерине Милетић, нацртала ликове светитеља који се најчешће прослављају код нас. На позорници испред храма Светих Благовести, нашло се место и за речи из старих српских здравица, знаменитих, без којих се ниједна слава код домаћина није могла замислити, a које су припремили вероучитељи Маја Гашић и Марко Вуксановић.

Свечана презентација целодневног труда, одржана је у поподневним часовима, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована. Задовољство и радост због труда наших ученика није могао нико сакрити, посебно што је у самој радионици учешће узео Преосвећени Владика. Обукавши мало одјејаније, окружен децом, и њиховим радозналим погледима, пререзао је славски колач. На прозбе су ученици певали и одговарали својим умилним гласовима. Посебан дар, свима нама, су представљале речи наше драгог Владике, који је најмлађима објаснио како слава није зарад трпезе и јела, већ да је она увод у нешто много веће, у свету Литургију и Причешће. “Славски колач је просфора коју ми приносимо и узносимо Богу на Литургији”, поучио је Владика.

Преосвећени је, после свечане приредбе, провео време у разговору са вероучитељима, говорећи о актуелним проблемима са којима се као катихете, и после више од деценије и по од увођења верске наставе, суочавамо. Преосвећени нас је ободрио, на овом путу пуном искушења, говорећи да треба чешће да се окупљамо и сабирамо у наредном периоду, кроз овакве манифестације.

ђакон Александар Ђорђевић