РАДУЈ СЕ ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВО, УТЕХО ОЖАЛОШЋЕНИХ!

РАДУЈ СЕ ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВО, УТЕХО ОЖАЛОШЋЕНИХ! Храм Преподобне Параскеве у селу Петка код Лазаревца ове године је по 149. пут прославио своју заштитницу. Прослава храмовне славе у овом селу које носи име по овој дивној Христовој угодници, започела је уочи самог празника празничним вечерњим богослужењем које је служио парох други петчански протојереј - ставрофор Мирослав Филиповић уз саслужење протонамесника Ивана Иванковића из Конатица и ђакона Николе Урошевића. Након богослужења на поклоњење вернима је изнета честица моштију преподобне мати Параскеве, која се у овом храму чува од 2004. године.

На сам дан преподобне мати Параскеве свету Литургију служио је јеромонах Доситеј из светогорског манастира Хиландара уз саслужење пароха петчанских протојереја - ставрофора Војислава Одавића и Мирослава Филиповића и ђакона Николе Урошевића. За благољепије су били задужени Србски Православни Појци, а чтецирали су теолози из петчанских парохија. Храм и порта били су испуњени верним народом који је са свих страна дошао да се поклони и помоли омиљеној српској светитељки.

Након прочитаног зачала о мудрим и неразумним девојкама из Светог Јеванђеља, беседом се верном народу обратио јеромонах Доситеј Хиландарац. Говорећи о ликовима светих, подсетио је на задатак сваког хришћанина, а то је уподобљавање Богу Творцу. „Шта ми браћо и сестре у овоме животу чинимо за Бога? Какву ми жртву приносимо Богу? Кроз читаву свештену историју ми видимо да су се људи трудили да на неки начин угоде Богу. Они су преко светих пророка и преко светих људи били поучавани како да угоде Богу, да дају Богу увек оно најбоље што имају. У Старом Завету су приносили крвне жртве у виду животиња које су требале бити без икакве мане. То је у ствари требало да васпита човека да оно што чини Бога ради да чини од срца, да не жали ништа када је за Бога. У Новом Завету ми имамо једно сведочанство, где Бог каже да не тражи ништа што је наше, већ да тражи нас. Сви ми који смо крштени, посвећени смо Богу, не само свештеници и монаси, а када смо Њему посвећени онда треба и да живимо светим животом. А колико ми времена дневно посветимо Богу? Да ли благодаримо Богу или се наша молитва своди на торбарење, само да напунимо своју торбу... дај ми Боже ово, дај ми Боже оно, а нигде Богу да заблагодаримо и да га прослављамо у срцима својим. Циљ нашег живота треба да је светост, треба да буде сакупљање и умножавање врлина. Погледајмо свећу воштаницу коју прислужујемо. Од воска који је пчела, то дивно Божије створење, направила. Пчела сакупља са разних мирисних цветова, од оног најлепшег што природа даје, што мирише и што је лепо. И сабере све то у једно, као жртву од свих цветова. То је пчела. Можемо рећи девственица. Она то сабере па човек направи свећу. Свећа када гори, у пламену који светли има спектар разних боја. Ми у себи треба да имамо спектар свих врлина које ће да светле и да нас воде у светост, какву је управо имала и преподобна мати Параскева“.

Светом Причешћу приступио је велики број деце и верних. Након свете Литургије и литијског опхода око Храма, пререзан је славски колач. Старешина храма протојереј - ставрофор Војислав Одавић заблагодарио је драгом госту из Хиландара оцу Доситеју на великом благослову и части коју је указао нашој парохији и селу. После дељења антидора, у сали парохијског дома трудом пароха петчанских и њихових парохијана послужена је трпеза љубави за све присутне.

Дејан Јовановић, вероучитељ