По прочитаном Јеванђељу Преосвећени Владика протумачио је прочитани одељак: “Господ кроз данашње Јеванђеље говори нам да “ко призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим небеским, а ко се одрекне мене одрећићу се и ја пред анђелима небеским”. То је врло важно, да ми признамо Сина Божијега пред људима. Како? Не да говоримо људима: ја верујем у Бога, Бог постоји, већ ми морамо да признамо пред људима Сина Божијега, да би и нас он признао пред Оцем Својим небеским. Бог познаје све. Човек непризнавањем Сина Божијега пред људима самог себе одваја од Бога и жели да га Бог не призна. Да не да Бог да се ми одрекнемо Сина Божијега и да се он одрекне нас. Веће казна за човека нема, него да Господ каже: "не познајем те". Човек иако заборави Бога, Бог њега не заборавља. Бог чека да се човек врати из тог свог заборава. Заборав је губљење памћења да нас Бог воли овакве какви јесмо. Када човек живи у Духу Божијем, управо тај Дух води и руководи човека. Зато данашње Јеванђеље каже: “када вас доведу пред цареве и владаре и у синагоге не брините се шта ћете казати, него ће вас Дух Свети у онај час научити”. Он нас води и руководи. Он нас чисти. Битно је да човек схвати, а не да говори: не, нисам ја грешан. Онај који се служи неистином у животу он је сав у неистини. Без Духа Божијег човек је испуњен бригама како ће и куда ће.  Не може човек ни право ходити ни право делати ако му Свевидећи Дух Божији не каже. Битно је да схватимо по чијем Духу живимо”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени Владика закључио је да: “Ко живи по својој вољи тај сигурно не живи по Духу Светоме. Дух демонски гони човека да не буде оно што треба да буде, и да не чини оно што треба да чини. Нека би нам Господ помогао да ми животом и вером признамо Сина Божијега. Ако нас нема у књизи живота, онда смо ми изгубљени и у оном свету. Ако изгубимо веру онда ми губимо добра и све оно што је Божије”.

ђакон Александар Ђорђевић