Поред професора и ученика Богословије, славски колач су пресекли и запослени у радио станици Златоусти, једној од медијских установа Епархије шумадијске.

По окончању бденија, прослава Светог Јована је настављена у виду трпезе љубави, уприличене у школској трпезарији.

Наредног дана, у понедељак 26. новембра, обележавање Светог Јована Златоустог настављено је Божанственом Евхаристијом, као централним чином сваке црквене прославе. Литургијом је началствовао Првојерарх шумадијски Епископ Јован, уз саслуживање професора, али и гостију, међу којима је било и бивших ђака који су већ ступили као пастири Цркве Христове. Према устаљеној пракси, на Литургији су и ове године у чин чтеца рукопроизведени ученици завршног разреда Богословије, који су клирици Шумадијске епархије. У први степен свештенства ступили су Лука Лукић и Лазар Марјановић.

После прочитане јеванђелске приче о добром пастиру, проповедао је професор Богословије протојереј - ставрофор мр Рајко Стефановић. Тумачећи ову добро познату јеванђелску параболу, отац Рајко је говорио о међуљудским односима, који, да би опстали, за свој основ морају имати Христову љубав: “О тој и таквој љубави, којом је Бог заволео свет, да је и Сина Свога јединороднога дао да свако ко верује не погине него да има живот вечни, говори данашње Јеванђеље и да на ту и такву љубав позива све нас. О тој љубави се говори из перспективе Христове пастирске службе и због тога се може стећи утисак да је ово Јевађеље највише упућено свештенослужитељима и да оно у највећој мери говори каква треба да буде свештеничка љубав и брига о повереном му народу. Међутим, ово Јеванђеље се не исцрпљује само у тој поруци. Оно нам говори да смо на ту љубави позвани сви ми, јер смо, по речима светог апостола Павла, сви у Христу усиновљени”. Такође, величајући лик и блистав богословски ум светог Јована Златоустог, беседник је додао да је управо он у највећој мери испунио тај пастирски позив: “Свети Јован Златоусти је један од највећих богослова наше Цркве, један од најплодоноснијих стваралаца у историји хришћанства, један од најбољих и највећих тумача Светог Писма. Према казивању његовог биографа, пастирску службу је сматрао најузвишенијом и најзначајнијом”.

Беседа протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића, професора Богословије „Светог Јована Златоуста“

Након освећења и резања славског колача, домаћини и гости су се окупили на свечаном славском ручку. Међу гостима су били професори и ученици богословија из Београда, Сремских Карловаца, Ниша, Призрена и Фоче са којима се крагујевачки богослови редовно сусрећу, као и представници крагујевачких просветних установа и представници канцеларије вера. У речима захвалности свима који су се у ове дане окупили око великог Златоустовог имена, ректор Богословије у Крагујевцу протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, нагласио је немерљиви значај благодарења, те се и сам захвалио свима који су својим присуством уприличили славље: “Најпре бих хтео да заблагодарим  епархији, то јест владици, свим црквеним општина и канцеларији вера који нашој богословији указују велику помоћ, те је тако чине нераскидивим делом епархије. Хтео бих исто тако да заблагодарим нашим колегама из сестринских богословија, који нам сваке године указују част својим честиткама. Хвала свим ђацима и професорима, са жељама да се окупимо и следеће године”. Љубав, исказана током прослављања заштитника крагујевачке богословије, назначила је светог Јована Златоустог као духовног горостаса који светлошћу свог живота обасјава пут сваком будућем пастиру, али и сваком духовном чеду Цркве Христове.

Лазар Марјановић, ученик Богословије у Крагујевцу