Беседећи након прочитаног Јеванђеља, Епиксоп је сабране вернике поучио о томе шта је суштина људског постојања. “Бог нама не брани да му прилазимо, осим ако начин на који му прилазимо није адекватан. Богу се не прилази гурањем другога, већ служењем другоме кроз љубав и смирење. У овом свету човек се мери по положају и звању, а у Цркви је мерило служење, односно како служимо ономе коме би требало да служимо. Служење је величина, а слуга зна да кроз служење и слушање свог господара може од слуге постати цар. Суштина постојања није у индивидуализму, већ је суштина постојања заједница. Човек доприноси заједници својим служењем. Онај који није у заједници је саможив и себичан, и као такав не види шта други човек чини и да ли му је потребна његова помоћ. Такав човек жели да се спасава на свој начин. Бог од нас тражи да му се приближавамо кроз смирење и љубав, а оно што нас највише приближава Богу је жртва”, поучио је Владика Јован.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Урош Костић, ђакон