За певницом су појали: јереј Александар Мирковић, протонамесник Немања Младеновић и јереј Иван Антонијевић са дечијим црквеним хором “Свети Сава”, који већ низ година украшава све важније културно-духовне манифестације у нашој Епархији.

Дочекујући празник најсветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска православна црква у три недеље пред Божић славе празнике везане за наше овоземаљске породице које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи “Веронаука у кући” из 1982. године пише: “Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се “дреше”. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси деци поклоне”.

Храм Светог Саве имао је част да, као и сваке године, прими за овај радосни дечији празник велики број деце, ученика оближње школе “Мирко Јовановић” који су се одазвали позиву Цркве и својих вероучитеља г. Предрага Обровића и ђакона Александра Ђорђевића. Пригодном беседом, по благослову Његовог Преосвештенства, верницима се обратио протонамесник Бранислав Матић који је истакао да је наш народ кроз историју сачуван и очуван пре свега вером и сабирањима на хришћанским празницима. Између осталог, отац Бранислав је казао: “Три недеље пре Божић, народ је уз благослов Цркве, посветио деци, мајкама и очевима, породици као малој домаћој цркви и великој светињи. Везујемо једни друге и дрешимо се даровима, а у свему је љубав као темељ и смисао нашег постојања по којој ће нас Бог познати да ли смо заиста његови следбеници. Брак је светиња, а деца су радост и нада наша и зато питам данас у светињи пред свима: Има ли ичег у свету лепшег од детета? Зато примајући најлепши дар неба - децу, заиста је потребно да љубављу, искреном речју и сопственим животом васпитавамо и припремамо их за живот. Дом наш треба да буде оаза радости, мира, молитве, гостољубља, топлине и утехе у коју ће се деца увек радо враћати и душу своју испуњавати”. У наставку беседе отац Бранислав је навео две поучне животне приче, које нас наводе да сагледамо величину мајчинске и родитељске љубави, као и слике мајке која “оплемењује душу своје деце Богом и љубављу и припрема их за сусрет са лепотом али и искушењима овоземаљског живота као и за вечно Царство Божије”. На крају је беседу резимирао следећим речима: “Богољубива душо хришћанска, размишљај о овим речима, усади их себи у срце, моли се, тихуј и једном заувек научи: На земљи све пролази и све нестаје само дела љубави заувек остају. Амин”.

Беседа протонамесника Бранислава Матића

У наставку свете службе, Телу и Крви Христовој приступили су сви ученици који су дошли на ово радосно сабрање и показали својим родитељима и својим ближњима сврху и циљ доласка у Цркву. По завршеној Литургији Епископ Јован је поделио пригодне поклоне окупљеној деци и са њима сачинио заједнички светлопис као успомену и сведочанство наредним поколењима да нас Господ окупља, даје снагу и пружа радост коју нико од нас не може одузети.

У просторијама при храму Светог Саве приређено је пригодно посно послужење.

ђакон Александар Ђорђевић