Њихово присуство сведочи нам да на данашњи дан, пре свих, треба да се сетимо Мајке Богородице и Мајке Цркве, кроз које нам се дарује највећи Дар – Дар бесмртности у Сину Божјем, Који нас је одрешио од свеза смрти, а везао нас новом везом љубави (свезом савршенства) за вечно живог Бога.

У својој надахнутој беседи након прочитаног Јеванђеља отац Горан Мићић је истакао да управо мајка треба да буде најбоља школа, најбоља хранитељка, најдивније и најпоштованије биће за православног хришћанина, по угледу на Христа, Који никада није заборављао своју Мајку, па је чак и са Крста говорио светом Јовану Богослову да се брине о Њој. Такво поштовање мајке могуће је само у Цркви, где се истиче њена једнакост са човеком, величина њеног призива, као и неопходност њеног учешћа у спасењу васцелог света. Јединствен начин на који Срби прослављају празник Материце сведочи да су они препознали велику и одлучујућу улогу мајке у животу једног народа.

Непосредно пред Свето Причешће сабраном народу обратио се и служашчи протојереј Душан Мучибабић, изразивши притом нарочиту захвалност сабраној деци, њиховим родитељима и учитељима и позвавши све присутне да се окрену око себе и погледају једни друге, те да се радују, спознавши у лицима браће и сестара лик самога Бога.

Свезу љубави са Богом ученици и већина присутног народа крунисали су приступајући Светој Чаши Господњој и примајући Тело и Крв Христову. Након свете Литургије, у просторијама епархијског двора организовано је послужење и дружење за децу и присутне родитеље. За делатну љубав према Богу, Мајци Божјој и ближњима, нарочиту благодарност изражавамо госпођи Татјани Панић, професорки српског језика и књижевности, госпођи Маји Гашић, наставници веронауке и господину Николи Петковићу, професору биологије.

Душан Баловић, вероучитељ