У поподневним часовима верни народ са осмехом на лицу припремајући се за предстојећи празник Рождества Христовог постом и молитвом, хитао је на сабрање под сводове храма Светог великомученика Георгија у крагујевачком насељу Шумарице, да заједно са члановима хора прослави њиховог молитвеног заступника светог ђакона Авакума.

Служен је канон светом ђакону Авакуму, а на прозбе и припев је са великом радошћу одговарао наш хор уз пратњу верног народа који се окупио у великом броју да посведочи да је заиста ”диван Бог у светима својим”.

После канона протонамесник Срђан П. Тешић је приступио благосиљању славског жита и кољива. Ове године колач је у славу овог дивног угодника Божијег принео један од најмлађих чланова хора мали Мануило.

Колач за идућу годину је преузела Тара Недовић.

На крају сабрања у богонадахнутој беседи обратио се протонамесник Срђан П. Тешић који је истакао значај данашњих празника које прославља наша света Црква, посебно се осврнуо на живот, дело и мученичку кончину нашег небеског покровитеља светог ђакона Авакума и његовог духовног оца игумана Пајсија. Истакао је да и данас ми треба да пратимо пут који су изабрала ова два угодника Божија, не штедећи своје тело пролазно и пропадљиво, хитајући ка једином вредном и непролазном Царству небеском које се не купује сребром и златом већ чистим и незлобивим срцем, јер само такво срце је обиталиште Духа Светога. Знајући то свети ђакон Авакум је одбацио сву сујету и земаљску славу јер је знао да је све то ништа у поређењу са славом и лепотом Царства небеског, зато је мир потражио у манастиру далеко од светске вреве и буке предан тиховању и неуморном подвигу поред свог духовног оца преподобног игумана Пајсија који је у та смутна времена под иновернима био стуб вере и глас вапијућег у пустињи који је попут светог Јована Претече позивао народ српски на покајање и да не одступају од Господа за привремена и варљива блага.

Охрабрен поукама овог великог и мудрог старца и јеванђељских речи “Ко се одрекне мене пред људима тога ћу се и ја одрећи у Царству небеском” зато ни једог момента се није поколебао да у своје младе руке узме колац и крене путем страдања угледајући се на Спаситеља који је узео крст како би ми били искупљени за грех наших прародитеља. Знајући то да смо плаћени скупо- крвљу Господа није зато жалио своје крви и своје младо тело од земље узето. Већ је своју крв пролио за Господа попут великих меченика првих векова, какав је био и патрон нашег храма Св. Георгије и овенчао се венцем непролазне славе која му се не може одузети.

Да се потурчио и одступио са светосавског пута, пута који води у живот непролазни и вечни био би вероватно непознат или само један од многих потурица ал пошто је храбро исповедио своју веру и претрпео муке и страдање данас нам његов лик у ова времена бунтовна светли јаче него икада и упућује нас да стремимо ка једином вредном, зашта се вреди и борити па и живот положити - Царству небеском.

Сабрање је у празничној радости настављено за трпезом љубави коју је са великим усрђем припремио мали Мануил са својом породицом и остали чланови хора уз помоћ својих породица.

Растали смо се у нади и жељи да се поново саберемо под сводове овог храма који ће ако Бог да молитвама светих угодника Божијих Георгија и Авакума и осталих светитеља ускоро заблистати у пуном сјају као скупоцени бисер да се под њега сабирамо и да се сабирају многе наредне генерације ”јер добро нам је овде бити”.

Александар Радовановић, студент теологије