“Христос се јави, браћо и сестре. Ево прославили смо прекјуче празник Богојављења, а Богојављење је веома значајно за наше спасење. Господ је својим крштењем хтео да каже да се са свима поистоветио, па и са грешницима. Христос се поистоветио и са највећим грешницима да би нам казао да кроз крштење и кроз покајање можемо ући у Царство Небеско. Ето ми се и данас поздрављамо тако - Христос се јави, и поздрављаћемо се све до нашега празника Светога Саве. Зашто се ми тако поздрављамо после сваког великог празника: Богојављења, Васкрса, Божића? Зато што нас Црква подсећа на значај празника који ти празници носе у себи”, поручио је Епископ.

Владика је направио разлику између историјских догађаја који свет баштини као део прошлости и нашег хришћанског схватања историје: “Ти свети догађаји нису обични историјски догађаји. Историја се сећа онога што је било на тај догађај, док у Цркви Христовој није тако. Ми се не сећамо прошлости, него то сећање и ти догађаји нас подсећају на оно што треба да дође и треба да се догоди. Богојављење не значи да се Христос јавио пре две хиљаде година и да је тиме завршен празник. Христос се јавља и данас и сутра и Он ће се јављати до краја света и века на разне начине. Бог се стално јавља свакоме од нас, али је само проблем да ли ми чујемо то јављање Божије. Бог се јавља са анђелима и силази на земљу. Дакле, Бог се стално јавља. Да ли ми имамо уши и очи да видимо то Богојављење? Да ли ми можемо да одговоримо Богу на Његово јављање и да ли правилно одговарамо браћо и сестре? Површинско знање је никакво браћо и сестре. Само Богојављење човека припрема да се у њему Бог јави и да се он јави Богу браћо и сестре”, поучио је Владика Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Његово Преосвештенство је на крају беседе истакао да се Богу одговара на Богојављење кроз плодове наше вере: “Како је рекао један велики отац на питање: Шта то значи плод? Плод то тражи Господ од свакога дрвета што се човек зове”. Шта бива са оном лозом која је бесплодна? Сече се и у огањ баца. Човек није створен само да мисли о себи, него и да плодове рађа. Њему је речено да од његових духовних плодова живи и онај поред њега. Шта је то добар плод? То је богољубиво срце, кажу свети оци. Зли плод јесте самољубиво срце. Видите разлику од доброг и злог срца. Све оно остало што човек живи и ужива, част, новац, ученост, све је то лишће на дрвету. Ми се можемо задивити и лепотом лишћа дрвета, али то лишће пада и остаје голо. Човек се или украшава споља или изнутра, као што каже премудри Соломон: “Лепота цареве кћери је изнутра”. Нехришћански народи су ценили добра дела више него лепе речи. Човек воли да прича лепе речи, али да ли живи тим лепим речима? Он о себи прича све најбоље него у односу на оно што он јесте. Бог је домаћин у овом свету, ми смо слуге и сарадници. Позвани смо да сарађујемо у изради тих добрих дела како би изнели пред домаћина. Извор доброга у човеку јесте богољубиво срце. Зато браћо и сестре да се молимо Богу да нам се Бог стално јавља. Човек је себе заглушио својом гордошћу. Бог се нама јавља кроз свете тајне и врлине, кроз Цркву Христову. Ми ћемо то јављање осетити и духовним очима видети ако имамо вере и ако имамо чисто срце. Само у чистом срцу човековом, Бог вечно обитава”, закључио је Епископ.

ђакон Александар Ђорђевић