У својој беседи наш епархијски Архијереј је, честитајући славу присутнима, указао на значај апостолства и мисију Светих Апостола за Цркву, рекавши:  ''Сведочење и несебична жртва Светих Апостола је пример и начин како треба да живе истински Хришћани и темељ на коме се вековима васпитавају генерације правоверних. То што су нам Апостоли оставили је веома често супротно од онога што се по мери овог, пролазног света намеће човеку, али то је оно што не спасава, мада је то опет нешто што се укоренило, нарочито на Западу и западном систему вредности, који нажалост све више оставља трага и на нашем простору. Девиза да ''циљ оправдава средство'' је нешто што је страно православним хришћанима. Страдање и жртва је оно што апостоли и принесоше за Цркву сведочећи за Христа, а наше је, да следујући њима, идемо за Христом, што је једино истинито и спасоносно.''
Тумачећи зачало прочитаног Јеванђеља, цитирајући речи Господа Христа: ''Ко вас слуша, мене слуша...'', Владика Јован је управо показао актуелност ових речи, јер смо сведоци да се данас веома често заборавља да се Христова Тајна савршава и после Вазнесења Господњег, до краја века, кроз живот Цркве Христове, пре свега у литургијском сабрању, учествовањем и окушањем благодатних дарова Духом Светим. Они који не учествују у Светим Тајнама и немају искуство црквеног живота лишавају себе благодати Божије. Нажалост, све је више и оних који на један веома нецивилизован и надасве нехришћански начин постављају себе изнад Цркве. Ако се томе придода једна такође честа појава данас, да се многи позивају на веру, а при том заборављају да вера без дела, која је има само декларативан израз, не спасава...
Она велика благодат Духа Светога која се излила на апостоле, излива се на чланове Цркве Христове у сваком новом литургијском искуству, а управо је та благодат разлог због кога су се, подсетио је Владика на Свето Јеванђеље, и демони покоравали Светим Апостолима. Господ Христос, међутим, каже својим ученицима, да није највећа радост у томе, што им се демони покоравају, већ што су имена њихова записана на небесима, у књизи вечног живота. ''На ту највећу радост, као циљ у коме се све возглављује, никада не треба да заборавимо, проверавајмо себе у сваком дану, где се налазимо у односу на Бога...''
Епископ је потом поменуо и апостолски пост, који је управо почео, поново позивајући на виђење поста као телесно и духовно подвижништво, али и на трпљење, праштање, смирење, ... љубав, љубав према Богу али и љубав према човеку, позивајући се на речи Васкрслога Спаситеља: ''Ово вам заповедам, да љубите један другог...'' Управо та љубав, по којој свет препознаје ученике Христове, указује на Христову љубав, која је другачија од свих других љубави у искуству човека. ''Љубав изгони страх'', каже Владика Јован, ''јер љубав непознато чини познатим и онда више нема страха, који долази од непознавања и непознатог''. Непознавање, Владика Јован је упоредио са незнањем, цитирајући Светог Владику Николаја Велимировића : ''Уби нас незнање''.
Архијереј је завршио беседу молитвеним обраћањем Светим Апостолима, Вартоломеју и Варнави, да својим заступништвом укрепе народ и свима освете ум и срце да буду кадри да макар човекољубљем узврате Богу за ону љубав коју Он свима даје.
Након свечане литије, и чина резања славског колача, домаћини су у славској трпези љубави, коју је благословио Владика Јован,  угостили све сабране у Литургији у сали новосаграђеног и освећеног парохијског дома. Овом приликом, у знак захвалности и дат допринос у изградњи парохијског дома, који је заиста пажљиво изграђен и уређен, у врло кратком временском року, грамате су добили Скупштина Општине Аранђеловац и Председник Општине др Радосав Швабић, као и Чолић Раде, који је лично дао највећи прилог за обављање грађевинских радова.
Епископ је овом приликом за сав труд и жртву у свему до сада показану, пароха раниловићког Слободана Раковића произвео у чин протонамесника.

 Зоран Алексић, јереј