По прочитаном Јеванђељу по Јовану, које нам говори о неверовању Јудеја у Господа Христа, у то да не примају Реч Божију, Преосвећени се обратио верноме народу. Он је на почетку подсетио да је Господ примио нашу природу људску, осим греха, али се никада није одвојио од Оца и Духа Светога. “Пред човеком постоје само два пута: један пут који води ка добру и други ка ђаволу. Кад све ово човек има у виду и верује у Бога Оца, Сина и Духа Светога, онда човек може да схвати да је Богољубље природан и нормалан човеков пут у свету”. Преосвећени је истакао: “Апостол Павле каже: “или си врућ или си хладан”. Најгоре стање је млакост. Неопредељеност. Човек који себе заварава у својој млакости, па не припада ни једном ни другом, нити је врућ нити је хладан, него млак, биће “избљуван”, како каже апостол Павле. Ове речи Христове позивају нас на трезвеност. Средње стање је најстрашније стање када је у питању наше спасење. Заиста, чини ли рђава дела, има ли рђаве мисли, или осећања, човек је на путу, не ка Богу, него ка грехољубљу, на путу зла. Човек који стоји на путу, за који Христос каже: ја сам пут, истина и живот, свим мислима својим, срцем, осећањима, е такав човек извире из Бога и увире у Бога. Такав је човек сав у Богу”.

У наставку беседе Владика се осврнуо на стицање материјалних добара и бризи о својој породици. “Није лоше то што хоћемо да стичемо за себе и породицу, али браћо и сестре ако то што стичемо није Богом благословено, то се неће добро одразити ни на твоју ни на моју породицу. Само оно што од Бога извире то се на добро односи. И када човек добро чини добру треба да се нада. Ако човек признаје Христа за Бога Спаситеља и Избавитеља, такав човек извире из Бога и увире у Бога. Боље речено, сав се рађа од Бога, благодати Божије, од доброте... Ко је добар? Нико није добар као Бог. Кад је човек од Бога, он свакога дана осећа да постаје Син Божији. Осећа да му је Бог Отац, јер зна да Бог Отац њега неће никада оставити. Човек треба да воли Бога, јер Бог воли човека”.

Владика се на веома сликовит начин дотакао и теме послушања: “Кад имамо тог првог, и када смо са првим, и када првога подржавамо, онда ће тај први подржати и мене и тебе браћо и сестре. Устајемо ли против првога, а тај први је Бог, ми устајемо против сваког поретка и реда и против првога. Неће човек ауторитет Божији, неће ауторитет свога оца и мајке, хоће сам да изгради ауторитет... Када хоће сам да изгради ауторитет, човек гледа да се наметне другоме и да каже: ја сам теби отац, и бог и све... Зар не чујемо то у свакодневном животу када се неко наљути на некога: “ма ја сам теби све и свја”. Ко је нама “све и свја”? Бог, браћо и сестре. А то што ми говоримо да смо “све и свја” за другога то не говоримо ми сами, него говори грех из нас, говори ђаво. У Светом Писму каже се да син личи на оца. Овде се више мисли на ону духовну сличност. Може син да се разликује физички од оца, али духовно да личи на њега, јер је он од оца. Зато Христос каже: “Ја од Оца изиђох и дођох вама”. Ко је на путу Богољубља, тај сазнаје да је Христос савршени и вечни Син Божији. Зато ми чујемо на литургијама: “Свјати Боже, Свјати Крјепки, Свјатиј Бесмертниј” то се односи на Оца, Сина и Духа Светога. Све се то односи на Свету Тројицу. Тројица, то је јединство”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени је на крају подвукао: “Човек када има љубав према Сину Божијему, кроз веру и своја остала дела живи, и сведочи да је Бог Отац његов. Ми имамо и родитеље своје, али они нама нису дали живот, али Бог је преко њих нама дао живот. Зато је потребно бити у јединству и заједници. Зато да се помолимо Богу, да затражимо Божанску силу и моћ, да проверавамо себе на коме смо путу. Да ли на путу добра или смо на путу зла, тј. на путу греха и ђавола. Ако то човек не проверава човек се уљушка у то стање, и мисли: “Е ја сам нашао прави пут и ово је лепо како мислим и како се понашам”, тај пут брзо води у пропаст. Када је човек на путу Божијем, он не само што изграђује себе и утврђује, он изграђује и утврђује своју породицу, село и комшилук. Е то је наше изграђивање. Нека нам Бог помогне да изградимо себе, да будемо деца Божија. Амин”.

ђакон Александар Ђорђевић