Повељу је у темеље новог парохијског дома поставио један од главних иницијатора овог подухвата и председник грађевинског одбора др Ивко Марић. Завршивши чинодејство преосвећени се обратио свима присутнима речима хвале за житеље овога места који су у овом веома тешком и пуном искушења историјском тренутку за српски народ, препознали потребу за изградњу  још једне цркве у којој ће се Богу молити, на Свету литургију сабирати, и тако себе духовно надограђивати. Сваки човек као боголико биће има потребу да ствара и креира, да остави нешто иза себе, али не само у материјалном већ пре свега у духовном, васпитном и културолошком смислу, нагласио је владика. Посебно је говорио о међуљудским односима, о неопходној међусобној љубави која се не учи из књига, већ се у делима пројављује. У том контексту је напоменуо да је први и једини видљиви знак да је један човек облагодаћен и Богом благословен, када је способан да о другом лепо и не осуђујући говори. Данас нам сви говоре о миру и људским правима а тога све мање има, јер љубави нема, истакао је преосвећени на крају своје беседе.

Беседа 

Након тога владика је све заслужне одликовао архијерејском граматом признања, и посебно се захвалио монаху Рафаилу, истичући да је он велики Божији благослов овоме месту. Преосвећени је затим присуствовао подизању и монтирању новоосвећених звона.
Домаћини овог сабрања протојереји ставрофори Недељко Кусмук и Митар Топаловић са својим парохијанима су потом за све присутне припремили трпезу љубави.

свештеник Жељко Ивковић