Епископску хиротонију извршио је 25. јула 1993. године у манастиру Студеници Његова светост патријарх српски Г. Павле уз учешће 24 епископа. Епископа тетовског Јована Свети архијерејски сабор СПЦ на редовном заседању 1994. године бира за епископа западноамеричког. На тој дужности налазио се осам година, до 2002. године, када је на редовном заседању Светог архијерејског сабора изабран за епископа шумадијског.
Као студенички игуман, данашњи шумадијски владика, нарочито се истакао организујући прославу осамстогодишњице манастира Студенице. Молитвене свечаности поводом овог јубилеја увериле су велики део српског народа да му је једини пут у враћању својим коренима - мајци цркви. Тада почињу пуцати обручи комунизма у Југославији, а наш народ на Косову схвата да му предстоји дуга борба за крст часни и слободну златну.
Као епископ западноамерички, владика Јован основао је девет нових парохија и обновио и изградио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину. Под своју јурисдикцију примио је угледне манастире Св. Германа Аљаског у Платини и Св. Пајсија Величковског у Аризони који су данас велико светило Православља. Поред врло плодне издавачке делатности ових манастира, старао се о објављивању Пролога владике Николаја на енглеском језику. Његовом заслугом установљени су епархијски радио и врло успешна електронска презентација црквених догађаја Епархије западноамеричке.
Постављењем за епископа шумадијског  започиње  његова плодотворна архијерејска делатност на овој епархијској њиви Господњој која тек почиње да доноси истински хришћанске плодове. Поменућемо само неке од тих плодова: више десетина освећених храмова, више десетина освећених парохијских домова, неколико обновљених манастира и манастирских обитељи, више десетина новорукоположених посленика (свештеника и ђакона) на њиви Господњој.